Jutros sam se nekako na brzinu spremila jer sam sa baka Danicom isla u srpsku crkvu u Londonu. Crkva je jos iz 1952, podigli su je cetnici koji su iz Srbije prebegli za Englesku kad su komunisti dosli na vlast. Juce je bila liturgija mislim, i bilo je bas puno ljudi, vise nego sto sam ocekivala, tj vise nego sto mislim da ide u crkve po Srbiji. Posle smo bile u klubu, koji je u crkvenom dvoristu i tu sam jela nasu lepu pravu hranu! Konacno.
Nisam imala neki plan za danas pa sam gledala sta mi je najblize od tog dela grada gde je nasa crkva, i resih da idem u Kensington palace. To je jedna od 5 kraljevskih palata u Engleskoj + 1 zvanicna rezidencija tj Bakingemska palata. U Kensingtonskoj je zivela kraljevska porodica od 17-19v, a posle toga neki njeni clanovi, izmedju ostalog kraljica majka Elizabete II i Princeza Dajana do svojih poslednjih dana. Trenutno je tamo u toku izlozba o Dajaninom zivotu, kojom se obelezava desetogodisnjica njene smrti. Ustvari bas sam puno toga videla o njoj u zadnje vreme i mislim da jeste ubijena, i to od strane kraljevske porodice. Inace u Engleskoj ljudi stvarno obozavaju i prate sve sto se desava u vezi sa kraljevskom porodicom. Baka Sara mi je pricala 1000 pricica dok sam bila kod nje, ko je koga varao, ko se sa kim svadjao, ko je cije dete i sl. Izmedju ostalog i da kraljicin najmladji sin nije i sin Princa Filipa nego njenog telohranitelja. Ali najsmesnije mi je bilo sto kad mi je to rekla, dodala je: "Ali nemoj o tome da pricas u Srbiji". To mi je zvucalo kao: "Kakva god da je, ona je nasa kraljica i ne zelimo da se ruzno prica o njoj!". To nije lose sa neke strane - cak i ako zanemarimo sve ostale kvalitete tradicionalnosti, super je sto su ljudi tako okupirani zivotom neke poznate porodice a ne smeju/ne zele da je pljuju. Time su i politicari malo rastereceni interesovanja za njihove privatne zivote. Mislim da bi u uglavnom duhovno malogradjanskoj Srbiji ljudima prijalo postojanje nekog kao stvorenog za ogovaranje. Jos jedan argument u prilog monarhije :-).
I tek kad sam izasla iz palate provalila sam da se ona ustvari nalazi na najzapadnijem kraju Hyde parka, pa rekoh da obidjem sve sto je u njemu. Inace Hyde park je stvarno ogroman, prava priroda u sred metropole. U njemu ne cujes ni zvuk automobila, vazduh je cist, ptice i veverice na sve strane, veliko jezero na sredini, po njemu plivaju patke i labudovi, stvarno prelepo. Ima puno ljudi, setkaju, odmaraju, ali nije guzva posto je stvarno veliki. Mogu da zamislim kako je samo radnim danom. Obisla sam neke spomenike i galerije, provela u njemu jedno 3 sa
ta. Na kraju krenula ka Speaker's corner, ugao Hyde parka najblizi Marble Arch-u gde cekam bus. To je mesto cuveno po tome sto svako moze da stane i prica naglas sta god hoce, propagira sta god hoce, dok god ne krsi zakon, mada kazu da je policija tolerantna jer je ovo turisticka atrakcija i da intervenise retko, bas ako neko pretera. Videh ih i ja: razni socijalisti koji pljuju po kapitalizmu, samoproklamovani propovednici zdravog zivota, indijskih metoda, novih budistickih puteva i cega jos ne, politicki pljuvaci, teoreticari zavere i naravno nezaobilazni borci za prava manjina (od kojih mi je najvise muka, ja cu da pocnem da se izjasnjavam kao borac za prava vecina. Te manjine smaraju svojim pravima sve dok ne postanu vecine (kao sto u Londonu i jesu, kazu da samo 50% ljudi u Londonu ima engleski pasos). Ne razumem zaista odakle im pravo da dodju negde i umesto da se prilagodjavaju sredini, oni pokusavaju da menjaju ili osvajaju tu novu sredinu, strasno!)...
