Dan 4 - zdrava hrana i pravi engleski pab

Ljudi ovde jedu zdravu hranu. Ne znam sta im je! Vec sam pomenula da iznad svakog jela u Google restoranu (Cafe Royle) stoji boja - zelena za jesti slobodno, crveno za sto manje i zuto za nesto izmedju. Prvi dan kad sam dosla ja se naravno uhvatila za nesto sto mi je bilo najprimamljivije na oko, mozete da pogodite - 2 crvena i 1 zuto! Pogledam ostalima u tanjire, svi jedu neke travke i zrnevlje (za rucak!), nije da je bljak, ali to za mene nije obrok. Kako li ti ljudi posle programiraju... Salim se, ima i onih koji jedu normalnu hranu (inace sve ono sto mi svakodnevno jedemo u Srbiji je crvene boje - sve vrste mesa osim ribe i piletine, spremljena sa nekim prelivima sosevima, prilozima, sve to najbolje kao treba izbegavati!). Pa sam ja pokusala da provalim da li svi koji su lepi i zgodni (mrsavi ili sta vec) jedu zeleno, a oni debeli crveno. Nerado i zabrinuto moram da priznam da korelacija postoji :-(...
Inace jos mi nije dodeljen projekat. Mick, moj mentor, mi je rekao da postoje 2 varijante: da krenem da radim nesto sto ce mozda da udje kao release u neki od njihovih proizvoda, jednog dana, pa cu time moci da se hvalim svima. Druga varijanta je da radim nesto za njihovu infrastrukturu, sto nece da vidi ceo svet ali ce njima da bude korisno. Kod prve varijante je mana to sto njihov SDLC (Software Development Life Cycle) traje duze od 3 meseca pa je skoro sigurno da necu moci da zavrsim i u potpunosti propratim moj rad. Kod druge varijante je dobra strana to sto ce to sto ja budem uradila aktivno da koriste radnici Google-a pa ako jednog dana (a mozda i pre) budem htela da se zaposlim kod njih, imacu odlicnu preporuku. Nisam jos odlucila, ali verovatno izaberem drugu varijantu, bolje da mogu lakse da se zaposlim nego da se hvalim :-).
E da, sinoc je mentor pozvao na pice u pab prekoputa ofis-a. Pice dobrodoslice za mene, a pozvani su svi iz naseg tima - Elke, Jason, Adam i jos neki. Znaci pab je bio onaj pravi engleski, kao sa filmova, ne u stilu Ragine glave nego onako fin pab u skupljem delu grada, sa toplom atomosferom. Gosti su uglavnom ljudi koji rade u Belgrave house, znaci programeri iz Google-a i oni ufircani japiji iz Amex-a i advokatskih firmi. Pila sam Guiness tamno pivo, ponos cele Irske i stvarno, odlicno je. Tako da smo se malo bolje upoznali, saznala sam da je Mick ustvari iz Amerike, sto objasnjava zasto ga 100% razumem, da je Jason in Autralie, sto takodje objasnjava zasto ga 90% razumem, i da je Adam born Englishman, sto apsolutno objasnjava zasto razumem 70% onog sto prica. Mozda malo vise ako prica polako :-). Za Elke sam cini mi se vec rekla da je PhD student iz Beca koja je isto ovde na praksi i Adam je njen mentor. Saznala sam i da je Mick radio kao glumac (?!) u Americi 6 godina, da ima macku itd. Takodje za mene interesantna informacija - Mickov sef je radio 6 godina za Microsoft a posle presao u Google, znaci postoje transferi izmedju te 2 firme!
Takodje u razgovoru je pomenuto da se jednom u svaka 3 meseca za praktikante organizuje poseta nekom drugom Google ofis-u u Evropi. Prosli su isli u Cirih a izgleda da cemo mi u Dablin, samo moram da vidim da li mogu da dobijem vizu za tamo.

Dan 3 - Noogler

Osobe koje su nove u Google-u zovu Noogler-i, to je od New Googler. Mislim da se ja za pocetak fino snalazim, naucila sam gde je wc, gde su ulazi/izlazi, gde je kuhinja na spratu i restoran. Puno je to za pocetak :-)
Danas sam morala da preinstaliram masinu koju su mi dali, jer je bila Windows, a za programiranje mi treba Linux, i to distribucija Goobuntu. Sve je na G u Google svetu :-0. Tako da nisam jos krenula da programiram, cak ni ne znam na kom cu projektu da radim, jedino znam da ce biti nesto za mobilni svet od Google-ovih proizvoda. Verovatno mobilni search, to radi moj mentor, a kucacu Javu ili pazite sad - Phyton. To sam danas pocela da ucim... E da, nisu uopste militanti prema komercijalnom softveru, imaju jedan broj racunara na Windows-u, ima i jos drugog komercijalnog softvera... A i za hardver se ne stede, ja kao praktikant imam 2 tft monitora 21'' pa sam razvukla sliku preko oba. To uglavnom svi rade (ne znam zasto?), a vecina uz sve to ima plus i laptop. Mislim razumem komfort ali stvarno je preterivanje...
Inace kao sto rekoh tamo su jako jako dobro organizovani, prosto kad vidis sve ono ne pozelis da nikad vise radis u nekoj sitnoj firmi. Tako da kad treba da dodjes do neke informacija ili naucis nesto, to mozes jako brzo. Dokumentacije i detaljna uputstva postoje ama bas za sve, fenomenalni portali za radnike, tehnicka podrska, mreza im je babaroga!
Evo necu vise da hvalim Google, pomislice neko da su me platili za to. Ali zaista nisam pomenula ni polovinu pogodnosti koje nude (solidan spisak moze da se nadje na http://money.cnn.com/magazines/fortune/bestcompanies/2007/). Evo samo jedna trivia - u zenskom wc-u stoje ulosci i tamponi u svim velicinama. Kako da se covek ne odusevi - nije stvar u materijalnoj vrednosti nego u cinjenici da neko brine o tebi :-).

P.S. Kupila sam danas englesku karticu, pa ko hoce broj nek mi posalje mail ili poruku na moj 063. Takodje, moja nova prijateljica Elke (student iz Austrije, isto na praksi sa mnom) me je lepo posavetovala da potrazim da li ima neki besplatni wireless da se hvata kod mene u stanu. I kao sto vidite - IMA! Tako da cu da imam brzi besplatni net non-stop! Jeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!

Dan 2 - prvi dan na poslu

Drugog dana kad sam se probudila mnogo je padala kisa. Prava engleska. Nekako sam se rasanila, nekako sam nasla gde da uplatim gradski prevoz (ovde u Londonu imaju tzv. Oyster card, neka vrsta prepaid kartice na koju uplacujes novac i kad udjes u prevoz provuces karticu i automatski ti skida kredit, ali je tako mnogo jeftinije nego da svaki put kupujes kartu u autobusu. Ta varijanta se najvise isplati i vecina je koristi), nekako sam pogodila bus i dosla do Victoria stanice. Google se nalazi u Belgrave house, prelepa velika poslovna zgrada prekoputa Victorie. Tu je i jos nekoliko kompanija, American Express i ne znam ko jos bese, a izgleda bas onako kao Wall Street na filmovima.
Po mene na recepciju je dosao moj mentor Mick Killeney, deluje kao ok lik, 30-40 godina, prijatan kao doduse i svi ovde, i hvala bogu nema bas skroz britanski naglasak inace ga ne bih bas razumela. On mi je pokazao moj sto i odveo me na orijentacioni trening, gde te upute u osnovne tehnicke pojedinosti. Sve u svemu, ovde su mnoooooooogo dobro organizovani, imaju coveka za sve, o svemu vode racuna. Izmedju ostalog proveli su nas kroz prostorije - na 3 sprata, ogroman poslovni prostor, prelepo uredjen. Postavicu slike da ne objasnjavam, ali sve je vrlo veselo, prilagodjeno zaposlenima. Na svakom spratu ima po 2 kuhinje sa besplatnim grickalicama, vocem, sokovima, kafama i sl, prostorije za odmor sa raznoraznim jastucima, dusecima i sta sve ne. Prvo sam mislila da ce da me nervira ako su svi preterano ljubazni i komunikativni, ali u principu svako gleda svoja posla pa se ne osecas neprijatno. Verovatno stalno imaju studente na praksi pa su navikli i ne obracaju paznju, sto je super dok se ne opustis. Ceo prvi dan mi je trebao samo da provalim gde je wc, kuhinja, restoran i izlaz, ali sam uspela :-)
Sto se tice obroka, sluze sva 3, naravno besplatno. Dorucak 08-10h, rucak 12-14h, vecera 18-20h (nadam se da necu cesto ostajati na veceri). A hrana! Bukvalno na nivou hotela sa 5 zvezdica. Dobro, mozda 4, ali u svakom slucaju je fenomenalna. Svedski sto, veliki broj jela, salata, dezerata, voca, a sve to oznaceno u 3 boje - zeleno za zdravu hranu koju treba jesti sto vise, crveno za hranu koja i nije bas tako zdrava, a zuto za nesto izmedju. Ja planirala da smrsam ali izgleda da cu da se ugojim dok sam ovde :-).
Na poslu sam ostala do 18:30 jer sam cekala mentora da mi da neka uputstva, pa sam kuci krenula pesice. Prosla sam pored Bakingemske palate, pa do Vestminstera, Big Ben-a, do Trafalgara, na Pikadili, pa na trg Oksford i tu sam uhvatila bus do Kilburna. Sve fenomenalno izgleda, mada nista nisam zagledala, zurila sam da nadjem nesto otvoreno da bih kupila karticu za mobilni i wireless internet. Nisam stigla nista od toga da zavrsim ali se nadam da cu danas. Izgleda da cu za detaljne obilaske imati vremena samo vikendom...
U stan sam stigla u 21h, baka Danica se prepala da mi se nije nesto desilo :-)

Dan 1 - i stigoh ja u London

Sletela sam na Heathrow oko 12:35 GMT. Za mozda sat vremena sam zavrsila pasosku kontrolu i uzela torbu. I onda sam dosla na "fenomenalnu" ideju da ne poslusam Gordanin (gospodja kod koje stanujem) savet, jer mi se ucinilo manjom makljazom (i jeftinije) da kupim dnevnu kartu za metro, promenim 3 linije i dodjem na Kilburn (deo grada u kom stanujem), nego da uzimam Heathrow express pa posle bus. E sad, zeznula sam se u tome sto sam ja mislila da je stanica Kilburn stanica Kilburn pa cime god dosao. Da ne prepricavam kako sam zvala baka Danicu da dodje po mene, videla posle pola sata da nje nema pa krenula da sama trazim njenu ulicu - a sve to sa 27kg teskom torbom, doduse na tockice, ali je bila mnoooogo teska! I tako, posle jedno sat-dva tegljenja uspela sam da nadjem stan. Usput sam pokvarila jedan tockic na torbi, a na rukama i ledjima imam takvu upalu misica da ne mogu da podignem nista teze od kasike! To je malo dete u velikom gradu :-)
I tako, tek oko 17h sam bila u stanu. Ucinilo mi se kasno da idem do grada pa sam samo izasla da obidjem kraj. Kilburn je odlican deo grada, na samoj granici prve i druge zone. Moze i da se pesaci do centra ali je bolja varijanta bus (dabldeker :-)) kojim si za 15min u centru. Pored toga u samom kraju ima SVE sto moze da ti treba - sve banke, svi mobilni operateri, tesco express (mega market), McDonald's, KFC, ostali restorani, butici... Znaci sve to mi je na 5 min od stana.
Prva stvar koja me je zacudila je da je sve JEFTINO. Znam da zvuci cudno, moj Aca me pitao da li sam sigurna da sam u Londonu, ali stvarno - na Kilburnu je sve jeftino. Recimo ovako - hrana isto kao kod nas ili jeftinije, garderoba i slicno mnogo mnogo jeftinije! I to stvarno lepa garderoba, opasno se kajem sto sam teglila ovoliko stvari! Ne znam kako cu da se vratim, ali postoji neki covek koji vozi stvari za Srbiju za 2£ po kg, mozda po njemu posaljem nesto. Cela ova prica o jeftinim stvarima naravno ne vazi za sam centar Londona, ali cak ni u centru nista nije nepriustivo.
Inace zivim u zgradi koja je u onom starom londonskom stilu, crvena cigla i te fore. Soba mi je super, sve je novo i bas prakticno. Koliko sam provalila u Londonu je zesce tesko da se nadje pristojan smestaj koji nije mnogo daleko a uz to i nije mnogo skup, tako da sam ja vise nego odlicno prosla. Gazdarice su takodje super, mnogo prijatne! Gordana je aktivna u srpskom drustvu u Engleskoj tako da sticem uvid cime se oni iz dijaspore bave a ima veze sa maticom. Ona me je odlicno uputila sta i kako da radim dok sam ovde.

Start-up komentar

Ovaj blog sam resila da pisem da ne bih morala svima posebno da odgovaram na mailove i pitanja sta je i kako na mojoj praksi u Google u Londonu. Trudicu se da pisem sto cesce, mozda cak i svaki dan. Izvinjavam se na ASCII slovima, nemam srpsku tastaturu instaliranu ovde.