Dan 64 - Srbijoooooo

Jeste, tacno je, bila sam u Srbiji samo na 2 dana, od petka uvece do nedelje ujutru. Zbog intervjua za neku stipendiju. I jeste, isplatilo se, dobila sam stipendiju. I nisam imala vremena da se javim, jedva stigoh da se vidim sa mojim Acom i parentsima. Eto tako, samo da znate :-). A i zato nema nikakvih drugih desavanja od vikenda... Smrc, opet sam se rastuzila kad sam polazila iz Srbije... Jedva cekam da se vratim... Smrc...

Dan 56 - V&A muzej

Mislim da sam odlucila koji je moj omiljeni muzej u Londonu, iako ih jos nisam sve posetila. To je verovatno Victoria i Albert muzej u kom sam danas bila, muzej dizajna i istorije umetnosti. Svidja mi se zato sto je jako raznolik, mogu lepo da se prate pravci u razvoju umetnosti kroz istoriju, ima puno umetnickih komada namestaja (a dizajn enterijera je moje veliko interesovanje), i prosto cini mi se da mi ne bi bilo dosadno da ga posetim jos puno puta.
Eto samo toliko, nije uvek lako utiske pretociti u reci :-).
E da, i pokisla sam danas, ali dobro, to mi je prvi put od kad sam ovde. Bar da osetim da sam u Engleskoj :-). A cujem vama tamo pada sneg?

Dan 55 - West End show

Kazu da ne vredi doci u London ako ne posetite bar jedan show na West End-u, isto kao sto ne vredi otici u NY a da ne posetite neku predstavu na Broadway-u. E pa ja resila da ispunim i tu "obavezu" dok sam ovde, iako se ulaznice krecu oko 50 funti. Da dobro ste procitali, srecom pa postoje neka posebna mesta gde moze da se kupi karta u pola cene za predstave koje su tog dana. Ceka se u redu po pola sata, nema uvek karti za bas svaki show, ali izbor je sasvim dovoljan.
E smestim se ja danas u red, odlucim da gledam neki mjuzikl, ali da preskocim one koje sam vec gledala, bilo kao filmsku ili kao pozorisnu varijantu, i izaberem "Fiddler on the roof". Ovaj cuven mjuzikl (postoji i filmska varijanta), je izuzetno popularan i izvodjen nebrojeno puta od svoje premijere na Brodveju 1964. Radnja se desava u u jevrejskom selu 1905 u Rusiji, ali tematika je odnos medju generacijama, i mozda jos vise odnos izmedju tradicionalnog i novog, izmedju stabilnosti i promena i tako to. Ima puno poznatih pesama, izmedju ostalog If I was a rich man i Matchmaker, koje sam ja znala a da nisam ni znala odakle su...
Show je bio odlican! Pored vrhunske produkcije, gde se pozornica vrti, okrece, stvari lete, padaju sa plafona i sl, sve je mnooooogo dobro uvezbano, svi pevaju uzivo naravno i to stvarno prvoklasno, a o koreografijama i igri da i ne pricam! Stvarno bih volela da odem na jos neki show, najradije na We will rock you koji je radjen na muziku Queen-a i Ben Elton-a, a daje se vec 6 godina i non stop je puno.
Inace tata poslusala sam tvoj savet i raspitala sam u kom se pozoristu daje Misolovka Agate Kristi. Za one koji ne znaju, ova predstava se izvodi vec preko 50 godina na istom mestu, i igrana je svakog dana u ovom periodu, osim na dan Agatine smrti. Englezi i njihova tradicija :-). Karte za ovo nisu toliko skupe tako da idem obavezno sledeceg vikenda!

Dan 54 - ko nam se to zeni?

O da, danas je glavna vest u Google da se, sledeci primer svog drugara Sergey-a Brin-a koji se ozenio u maju ove godine, zeni i drugi osnivac i vlasnik dela ove kompanije Larry Page. Ovo je tuzna vest za sve sponzoruse ovog sveta jer i poslednji slobodni sa liste 10 najbogatijih na svetu vise nece biti slobodan :-). A mi zaposleni se radujemo i ocekujemo poziv na vencanje :-) za koje se ne zna gde ce biti ali je zvanicama diskretno saopsteno da ponesu pasose, pa se pretpostavlja da ce vencanje biti na Havajima gde se, ranije ove godine, vencao i Sergej. Srecna izabranica je inace Lucy Southworth, PhD student sa Stanforda u oblasti biotehnologija cini mi se. Slatko devojce, proguglajte njenu sliku, ima ih puno. Njena je sestra inace udata za nekog iz samog vrha Bush-ove administracije, a opste je poznato da vlasnici Google-a podrzavaju demokratske kandidate (Al Gore-a, i ove godine onog crnca sto se kandiduje za predsednika Amerike, Obama nesto, nikako da zapamtim), pa izgleda da u ovoj zajednici nece biti bas sloge po pitanju politike :-).
Inace ako vas zanima odakle znam sve ovo, ili zelite opsirnije informacije, valleyvag.com je sajt sa tracevima samo o ljudima iz oblasti informacionih tehnologija (ko bi reko da to nekog zanima, ali Amerika je cudo...). Znaci ako vas zanima ko je ljubavnica Bill Gates-a, na sta pare trosi Steve Jobs, gde je bio Eric Schmidt ili sta to sada rade Larry i Sergey, ovo je pravi sajt za vas ;-).

Dan 49 - Nacionalna Galerija i Brangelina

Kasno sam ustala, nikako da se priviknem na to ustajanje, iako vec skoro 2 meseca ustajem u 7-8. Mislim da se nikad u zivotu i necu navici :-(...
Rekoh ajde konacno da obidjem tu cuvenu Nacionalnu galeriju na Trafalgar skveru. Do sad sam je preskakala jer sam znala da je bas velika i da ce mi trebati ceo dan za nju, ali s obzirom da prema likovnoj umetnosti imam najmanje preferencija od svih umetnosti uspela sam nekako da je pretrcim za 4 sata.
Fino, nema sta. U njoj se nalaze dela nastala do 1900 god, iz celog sveta, svih velikih autora koji su stvarali u tom periodu. Srednjevekovna umetnost mi je manje vise smor, samo ikone i ostalo sa tematikom duhovnog zivota. Renesansno slikarstvo - lepa promena kad dodjes iz srednjeg veka, ali posle pola sata mi je vec bilo previse golih belih i debelih ljudi. E periodi od 1600 pa na ovamo mi se vec dopadaju. Rembrant recimo, mada je bas mracan, i definitivno sve sto nije realizam, znaci pocev od impresionizma na ovamo... Van Gog, Sezan, Dega, Mone.
Evo moram jos jednom da naglasim da je i ovde ulaz besplatan (a kakva dela!!), a sve je zaista na nivou komercijalne institucije, cisto, fenomenalno sredjeno, sa gomilom displeja, projektora, znate vec, pricala sam to isto za druge muzeje. Ne posluju oni negativno, mislim da se fino izdrzavaju od prodatih knjiga, suvenira, kafea i priloga, a sigurno dobijaju i neke grantove.
Jedva stigoh da pretrcim sve, kad dodje 18h i oni nas isterase. Ja resim da ne hvatam bus tu direktno nego da pesacim do Oxford street-a. Usput uocim neku veliku masu i neko dogadjanje na Leicester square-u, pridjem, vidim premijera nekog filma i crveni tepih. Pretpostavila sam da je neki britanski lokalni film, i da cu mozda uz malo srece videti nekog prosecno poznatog kog gotivim, npr Clive Owen-a :-). Samo sto sam stala (nisam mogla bas da pridjem crvenom tepihu, bila sam malo dalje ali mogla sam da vidim i tepih, a ostalo na video bimovima), kad malo se uskomesa masa, vidim ja ni manje ni vise nego Sir Anthony Hopkins! Odusevim se naravno, to je vise nego sto sam ocekivala. Onako, star je, vidi se, ali drzi se (i ima mladu zenu :-).
Odstajala sam jedno 15 min sve ukupno, vec su pocele da me bole noge a i da mi bude hladno (i ovde dolazi zima, smrc) i rekoh ma idem kuci, sigurno nece biti vise nikog zanimljivog. Samo sto sam ja to rekla i zakoracila, nenormalno glasan vrisak se cuje, masa pocinje da talasa i odjednom svi pocinju da vriste! Penjem se ja onako na prste, ne vidim lepo... Na bimu se prikazuje limuzina, otvaraju se vrata i izlaze, ni manje ni vise nego Brad Pitt i Angelina Jolie! Da mi je neko nekad rekao da cu da ih vidim uzivo, ne bih verovala. Inace Brad mi se nikad nije nesto svidjao, a i on vise uopste nije tako mlad i to se vidi, pa njime nisam bila tako odusevljena. Ali Angie stvarno extra izgleda, nemam reci, prelepa i mnogo zgodna, u koznim pantalonama (sad zamisljam facu mog druga Milana, kad sam pomenula kozne pantalone :-). Nosila je zakacen poppy (to je bedz humanitarne akcije koja se odrzava u jesen svake godine vec duuuuuugo u Engleskoj, na donjoj slici), ne znam kad je pre stigla da doprinese akciji, ali ona je oduvek bila poznata po svojim humanitarnim opredeljenjima.
Ovo je mozda zgodno mesto za obzervaciju (moj stav) kako su u Engleskoj ljudi generalno angazovaniji po pitanju pomoci nepoznatim ljudima. Iako su kapitalisticka zemlja vec godinama (necu da kazem da mi iza vela socijalizma krijemo nasu sebicnost ali slobodno procitajte to izmedju redova). Stalno vidim organizuju neke akcije, npr rasprodaje starih stvari ili stvari koje ne koriste, a novac ide u dobrotvorne svrhe i jos puno toga. Znam da ce puno vas sad da kaze "Ma da, ko zna gde taj novac stvarno ide" ili nesto slicno, ali ja sam shvatila da je to samo izgovor za one nedovoljno humane. Dovoljno je i da 10% ode u prave ruke, a da se neguje duh empatije medju ljudima.

Dan 47 i 48 - Cigani iz Nisa

Jeste dobro ste procitali. Bili ovde za vikend, teta Goca ih organizovala. U petak vece kafana, nasi ljudi uglavnom, subota vece pab, opet nasi ljudi mahom, a nedelja ispeglanija varijanta za strance u nekom klubu. Jeste, plasila sam se da cu da dobijem zuticu (malo vas zezam :-), ali rekoh moram da odem i nahranim svoj osecaj plemenske pripadnosti :-).
Cigani su neki kulturni, obisli svet sa svojom muzikom, tako da je bilo bas fino. A i najzad nasa hrana, mmm. Upoznala puno nasih gastarbajtera u Engleskoj, tj. ispravka, dijaspore, posto se niko koliko sam mogla da primetim ne izjasnjava da ce da se vrati u Srbiju posle "privremenog rada". Sumadinci narucuju pesme iz Sumadije, juznjaci nase sa juga, Vojvodjani njihove, ali najveca faca mi je bio jedan deda, neki cuveni Aca Petrovic, u odborima je svih srpskih organizacija u Engleskoj. On je proteran 1948 (tad je u Englesku doslo 12000 njih koji su proterani iz Srbije!) jer je bio cetnik. Inace on je i jedan od (malog broja) prezivelih streljanja u Kragujevcu, a meni je posebno zanimljiv bio sto muzici narucuje cetnicke pesme i opasan je patriota, posle 60 godina zivota u Londonu! Kaze on meni: "Srbija samo da stane na noge, kao sto je sad krenulo na bolje, to je meni mnogo bitno! Volim ja i Englesku mnogo, ali Srbija mi je i dalje u srcu". Nisam sigurna sta mu se sad svidja, da li samostalnost, deklarativno evropska orijentacija, sta li, ali simpaticno mi je u svakom slucaju.
U subotu sam te iste Cigane muzikante vodila po Londonu, tj da im pokazem neke radnje i tako to. A uvece opet bila da ih slusam, ali ovog puta u pab Paya and Horse (ili ti Paja i Konj) u Fulham-u, nas covek je vlasnik. Bila je ista fora kao prethodne veceri samo manje ljudi pa su bukvalno sviralo na uvce, i zaradili brdo baksisa. Prvi put sam videla coveka koji je dao izmedju 500-1000 funti baksisa! Ne preterujem, nisam bas ni brojala, ali on je na svaku pesmu svakom od muzicara (njih 4) davao po 20 funti, a bogami odsvirali su mu jedno 10 pesama sigurno! Setih se pesme Gastarbajterska, hm, sto bi rekao moj drugar Nikolica - cobani budale...
U tom nekom londonskom klubu je bio slican program i u nedelju, ali je to stvarno prevazilazilo moje kapacitete za izlaske... A ponedeljak je radni dan, smrc... Kazu da je bilo ludo, crnci, japanke i australijanci odusevljeno skakutali uz zvuke balkanskog i ciganskog melosa... Cobani budale :-).

Dan 43 - No comment

Samo da kazem da cu na neko vreme morati da zabranim komentare na blogu jer me spamuju na komentarima. Ovo bi verovatno trebalo da znaci da je blog popularan, ali propadoh danas, vec 3 puta brisem reklame, kontakte nekih Nigerijaca i Buy Viagra i slicne spamove!
Ali se radujem da mi sve komentare uputite na mail!

Dan 42 - Ko kaze da u Engleskoj pada kisa??

Ja ne znam da li ja imam ludu srecu ili se nesto gadno pobrkalo u vezi klime, ali od kad sam u Engleskoj kisa skoro da nije padala. Za ovih mesec i po pala je i slovima pet - sest puta, a sto je najcudnije provaljujem da ovih dana vise pada u Srbiji nego ovde!
Tako ja prvih vikenda obisla sve sto je napolju, sve sa filozofijom da ce uskoro da pocnu kise pa cu tad da obilazim muzeje i sl. Ali to kisno vreme nikako da pocne! Ja za danas imala fenomenalne planove ako je napolju lose vreme (ostalo mi je bar jos 3 muzeja i 2 galerije da posetim), al' za lepo vreme nista posebno. A jutros kao za inat prelepo, suncano, toplo, vedro, ma san snova!
I onda ja krenem bez ikakvog plana da bazam ulicama grada Londona, da udjem u one radnje i prodjem onim putevima kojima do sad nikako nisam stizala. Posle ovoga mogu i zvanicno da kazem da znam odlicno centralni London. Stigla sam i da svratim u London and Britain visitor center da pokupim hiljadu besplatnih vodica i knjizica o Londonu i mestima koja treba posetiti, pa me naredni vikendi nece docekati nespremnu :-).
Novi delovi kroz koje sam prosla danas su Chinatown i Soho. Chinatown je isti kao i svuda, onaj miris njihove hrane se meni bas nesto i ne svidja pa sam prosla na brzinu, a Soho je bas zanimljiv. To je boemski, umetnicki deo, a koliko sam ja mogla da primetim i (ne znam kako da se izrazim bas :-) slican Red Light District-u u Amsterdamu, samo sto to ovde nije tako eksplicitno, pre svega naravno jer je zabranjeno zakonom. Sve u svemu sarmantan kraj, potpuno razlicit od ostatka Londona, sa uskim zivopisnim ulicama i likovima u njoj, ali svakako deo u kom ne bih volela da se nadjem nocu.
Posle toga sam trazila da kupim neku knjigu posto sam procitala biografiju Marlona Branda, neke vodice o Londonu i istorijske knjige o Engleskoj, pa sad bas nemam sta da citam. Udjem u jednu knjizaru, neka od onih komercijalnih. Tamo otprilike vazi gradacija da sto je knjiga gora ona vise kosta. Primer: knjiga Viktorije Bekam o (pogodite) dobrom izgledu (reklama za knjigu glasi ovako: "Ne postoji savet za savrsen stil, postoji 1000 njih. Ucite od Viktorije Bekam". Mislim ovaj da, kako da ne, bas sam planirala...) kosta 15 funti, a bilo koji klasik moze da se nadje za 5 funti, sabrana dela Sekspira su 7 funti, o necem avangardnijem da ne pricam. Pored toga, cini mi se da svaki fudbaler koji je dao vise od 10 golova u Premier ligi ima svoju biografiju. Vrhunac su mi 2 knjige o Luisu Hamiltonu, pa klinac je mladji od mene, sirokim narodnim masama verujem da je poznat od kad vozi u f1, a tome nema ni godinu dana!! O cemu imaju da pisu u njegovoj biografiji zivo me zanima, a rastegla se na dobrih 300-400 stranica?! Tako da tamo nisam nasla nista zanimljivo...
Btw drago mi je sto me citate pa jos trazite jos, iako kad pisem ne vodim racuna da li ce biti zanimljivo nego stvarno pisem onako kako prozivljavam... Evo za danas jos jedan dodatak, posto nisam nista drugo slikala, da vidite kako izgleda zgrada u kojoj ja zivim za sve ovo vreme. Sto vise vremena prolazi to vise shvatam da sam imala jako mnogo srece sa stanom, i u smislu blizine, cene, kvaliteta smestaja, a i gazdarice su mi stvarno kraljice, nemam reci.

Dan 41 - Kad pre...

Uh sad tek kad napisah shvatih koliko sam ja dugo ovde...
Za danas nisam planirala nista posebno, samo sam htela da se naspavam, posto sam ove nedelje radila kao manijak. Ako nekog interesuje, moj projekat super napreduje, juce je pusten "medju ljude", svidja im se, ali sad sa svih strana stize gomila komentara pa sam pod stresom :-). Inace Mick kao mentor je stvarno kralj, puno mi pomaze i daje feedback i bas sam zadovoljna kako mi ide.
Posto nisam imala bas neki plan, teta Goca me pozvala da krenem sa njom. Ja to uvek volim zato sto kad sam sa njom puno saznajem o tome kako se u Engleskoj zivi, tada nisam samo turista. Prvo smo isle na neki festival dokumentarnog filma o Ciganima u Brixton. Danas je na festivalu bio dan za filmove o nasim srpskim Ciganima, a Brixton je inace crnacki deo Londona, tj Londonski Harlem. Ima dusu, mada se meni to cini za skoro svaki deo grada... Bila su 4 dokumentarca: o klincima iz sela Zaglozane (ako neko zna gde je to selo neka postuje, stvarno ne znam, a negde je kod nas na jugu...) koji imaju limeni duvacki orkestar, o Ciganima iz bloka 71 u Beogradu, o Guci (ne da nam je bila reklama, ekstra, svi su delovali odusevljeni Gucom) i o Esmi Redzepovoj.
Posle smo otisle na rostilj kod nekog teta Gocinog prijatelja koji boluje od raka, od ponedeljka polazi na hemoterapiju pa je zato danas hteo da se vidi lepo sa prijateljima dok moze. Uh stvarno tako shvatis da su samo zdravlje i ljubav bitni u zivotu...
Inace Englezima je danas neki Guy Fawkes Night. To je koliko ja mogu da provalim nevidjeno glup praznik, pazite sad: bio taj neki Guy Fawkes i on je bio katolik, a Englezi su znate vec protestanti. I on je hteo da digne u vazduh Parlament, Big Ben i jos neke vazne lokacije u Londonu (praotac terorizma :-), gomilao je malo po malo ogromnu kolicinu eksploziva ili cega vec ispod tih objekata, i taman je hteo da to potpali kad su ga uhvatili. 5. novembra 1605. su ga zapalili, i oni sad taj dan slave (pesmica ide "Remember remember the fifth of november..."). Zadnjih godina doduse gledaju da ga proslavljaju za vikend najblizi 5-om novembru, verovatno da bi izgubili sto manje od posla, posto nisu neradnici kao mi :-). I onda celo vece pucaju vatrometi, prelepi veliki, na sve strane i traju po pola sata!

Dan 35 - Madam Tussaud's

Danas mi je prvi put padala kisa za vikend. Malo sam se bila razbolela ovih dana, prehlada, nista strasno. Jela neki fenomenalni doner, odvukla se do Baker Street-a i zaobilazeci poveci red jer sam kartu kupila juce usla u muzej vostanih figura Madam Tiso.
Ne znam sta da vam kazem, onako, sljokice na sve strane, bar u tih prvih par dvorana kroz koje prolazis. Tu su sve holivudske zvezde i tako to. Ali da su realno predstavljeni, jesu, i to bas! Slikala se sa Samuel L. Jackson-om, Morgan Frimanon-om, htela sa Angelinom Jolie ali je red bio preeevise dug, videla Beckamove, jos gomilu zivih i mrtvih holivudskih zvezda... E sad, za sliku sa Johnny Depp-om iz Pirata sa Kariba sam cekala predugi red i na kraju platila tu sliku 7 funti (jeste, budala sam), ali Johnny je Johnny. Bio mi je i Marlon Brando ali ne moje razocarenje prilicno lose napravljen :-(.
E onda dolaze sportisti, sve neki engleski, niko posebno od mojih omiljenih, ali zato posle njih politicari! Bler i Bus zajedno, Sadam, Nelson Mendela, Hica Hitler i Cercil, Kemal Ataturk, ma nema koga nema!! Ja ne mogu da prezalim sto je slika mene i Megi Tacer ispala mutno, a ko za inat ona sa Fidel Kastrom odlicna (El Kapitano je nepobediv). Tu je negde i kraljevska porodica, sada su Kamilu stavili pored Carlsa i dece a Dajanu prebacili u drugi kraj prostorije, tu stoji sama. Bas tuzno :-(.
Posle se silazi u Chamber Live, tamo je zabranjen ulaz mladjima od 12 godina, osobama sa slabim srcem, trudnicama i sl. I ja rekoh, ma daj, to je nesto za decu, nece mene da bude strah unutra. Lele covece, us*ala sam se, mnoooogo je strasno! Nekoj devojci ispred mene sam se uhvatila za ranac i nisam je pustila sve vreme. Mracno je, cuju se neki snazni strasni zvuci, strobo svetla, a glumci su preobuceni u neke spodobe, masovne ubice, i oni ti se unose u facu i plase te, ma nemam pojma, pola nisam ni smela da gledam...
Posle prolazis jos jedno 2-3 tematske izlozbe sa vostanim figurama, objasnjenje kako se prave figure, pustaju ti filmic i to je otprilike to... Na slici smo ja i Tom Cruise , bas se divno zabavljamo (duso ne brini, nije pravi :-).
Onda sam otisla do Baker Street 22, cuvena adresa najcuvenijeg izmisljenog detektiva Serloka Holmsa. Na toj adresi mu je napravljen i muzej, slatko mestasce, posebno s obzirom na to da on nikad nije ni postajao.

Dan 34 - London Eye & DaLi

Mogu da se kladim da nikad ne biste pogodili sta su 2 najposecenije londonske atrakcije! Meni je bilo mnogo cudno - pored onolikih poznatih palata, zamkova, muzeja, trgova, parkova i cega sve ne, 2 najposecenije atrakcije, ujedno i one koje donose najvise profita, su London Eye i muzej Madam Tussaud's. Obe su relativno mlade atrakcije (mada Madam Tiso postoji od 1884), i onako krajnje komercijalne, nekako cak holivudske. Ajde bas da ne krecem sa filozofiranjem u stilu "kuda ide ovaj svet", ali meni malo lici na degradiranje vrednosti... No dobro! Ja sam manje-vise iscrpla druga mesta na koja mi se islo, pa rekoh da je vreme idem i ovamo. A delimicno i zbog toga sto mi sad sa sveze primljenom platom 33 funte za ulazak u oba (i to je sa popustom, inace je i vise, ali sta je to za Engleze!) nije delovalo nenormalno mnogo nego samo srednje mnogo (toliko je kostao koncert Rolingstones-a, a on je bio uaaauuuuuu)...Znaci London Eye... Poceka se red jedno pola sata-sat, mislila sam da ce biti i vise, ukrcas se i ima vas jedno 20-ak u prilicno velikoj kabini. E sad, pogled je stvarno spektakularan, u to nema sumnje, vidis lepo kako krivuda Temza, maltene do London Bridge-a na jednu stranu i Vauxhall-a na drugu. Sve se vidi kao na dlanu, St Paul's katedrala, Bakingemska palata, Parlament, Westminter Abbey... Ali voznja traje samo pola sata. Mi smo jos i imali srece pa je iz ne znam kog razloga celo oko stajalo oko 10-15 min i to bas kad je moja kabina bila skoro na vrhu. Doduse nije da bi imalo sta toliko da se gleda i da je duze trajalo, ali opet 15 funti mi dodje mnogo za pola sata. Jos jedan dokaz kako potraznja formira cenu :-). Na kraju jos pokusaju da ti uvale sliku tebe iz kabine za ni manje ni vise nego 7 funti, ej ja sam bolid da jednu sliku platim 700 din?!! No kao sto rekoh dobro...
Posle toga sam konacno otisla na izlozbu Picassa i Dalija u County Hall-u, koju planiram vec nedeljama. E to je bila prava poslastica! Picasso je veliki umetnik i inovator, osnivac svega sto se zove moderna umetnost, a i njegova zivotna prica mi je interesantna jos od kako sam gledala film o njegovom zivotu (preporuka za sve koji nisu gledali, glumi ga Sir Anthony Hopkins). Ali Dali!! To je apsolutni genije!! Oduvek mi je bio gotivan, ali videti sve ono uzivo! Zaista nemam reci da opisem odusevljenje...