Jeste dobro ste procitali. Bili ovde za vikend, teta Goca ih organizovala. U petak vece kafana, nasi ljudi uglavnom, subota vece pab, opet nasi ljudi mahom, a nedelja ispeglanija varijanta za strance u nekom klubu. Jeste, plasila sam se da cu da dobijem zuticu (malo vas zezam :-), ali rekoh moram da odem i nahranim svoj osecaj plemenske pripadnosti :-).
Cigani su neki kulturni, obisli svet sa svojom muzikom, tako da je bilo bas fino. A i najzad nasa hrana, mmm. Upoznala puno nasih gastarbajtera u Engleskoj, tj. ispravka, dijaspore, posto se niko koliko sam mogla da primetim ne izjasnjava da ce da se vrati u Srbiju posle "privremenog rada". Sumadinci narucuju pesme iz Sumadije, juznjaci nase sa juga, Vojvodjani njihove, ali najveca faca mi je bio jedan deda, neki cuveni Aca Petrovic, u odborima je svih srpskih organizacija u Engleskoj. On je proteran 1948 (tad je u Englesku doslo 12000 njih koji su proterani iz Srbije!) jer je bio cetnik. Inace on je i jedan od (malog broja) prezivelih streljanja u Kragujevcu, a meni je posebno zanimljiv bio sto muzici narucuje cetnicke pesme i opasan je patriota, posle 60 godina zivota u Londonu! Kaze on meni: "Srbija samo da stane na noge, kao sto je sad krenulo na bolje, to je meni mnogo bitno! Volim ja i Englesku mnogo, ali Srbija mi je i dalje u srcu". Nisam sigurna sta mu se sad svidja, da li samostalnost, deklarativno evropska orijentacija, sta li, ali simpaticno mi je u svakom slucaju.
U subotu sam te iste Cigane muzikante vodila po Londonu, tj da im pokazem neke radnje i tako to. A uvece opet bila da ih slusam, ali ovog puta u pab Paya and Horse (ili ti Paja i Konj) u Fulham-u, nas covek je vlasnik. Bila je ista fora kao prethodne veceri samo manje ljudi pa su bukvalno sviralo na uvce, i zaradili brdo baksisa. Prvi put sam videla coveka koji je dao izmedju 500-1000 funti baksisa! Ne preterujem, nisam bas ni brojala, ali on je na svaku pesmu svakom od muzicara (njih 4) davao po 20 funti, a bogami odsvirali su mu jedno 10 pesama sigurno! Setih se pesme Gastarbajterska, hm, sto bi rekao moj drugar Nikolica - cobani budale...
U tom nekom londonskom klubu je bio slican program i u nedelju, ali je to stvarno prevazilazilo moje kapacitete za izlaske... A ponedeljak je radni dan, smrc... Kazu da je bilo ludo, crnci, japanke i australijanci odusevljeno skakutali uz zvuke balkanskog i ciganskog melosa... Cobani budale :-).
