Dan 33 + i PLATA!!

Ih od utiska zbog Larija zamalo da zaboravim - danas sam primila prvu platu!! I to zajedno sa relokacionim troskovima, tako da sam sa tim parama ja zbrinuta do kraja. Losa vest je sto mi odbijaju neki porez, i to izgleda oko 20%, smrc... Gledala sam do malopre ne netu i izgleda da ima sanse da povratim deo toga mada nisam sigurna... Nema zajebavanja sa kraljicom...

A ako se neko pita sto ovako dugo nisam pisala pa sam sad sve izbljunula, ovih dana su bili rokovi za sve zive stvari za koje konkurisem, pa sam morala da popunim mali milion obrazaca i sl... Sa tim konacno zavrsavam u ponedeljak...

Dan 33 - Larry Page UZIVO!!

Da tako je, danas sam bila u istoj prostoriji, tacnije na 3 metra od jednog od osnivaca i vlasnika Google-a. Mislim da je to najblize sto sam ikad bila nekom milijarderu :-).
Danas je bio All Hands za Evropu, VC iz Londona, a pre toga je Larry popricao samo sa londonskim inzenjerima jedno sat vremena. Tako da je bilo nas 50-ak inzenjera u sali i on. Onako, normalan je i prirodan, ima bas onako inzenjerske fore, opet obucen u farmerke i majcu... Niko mu ne prica Mr. Page nego ga svi zovu po imenu (?!). Pricao o strategiji, novinama, idejama i sl, i izgleda kao da bas uziva da se bavi svim ovim... Ja da sam na njegovom mestu mislim da bih bila na nekom tropskom ostrvu bez mobilnog telefona, mada ko zna... Mozda pare ljude i ne kvare :-) ?
Ne deluje uobrazeno ali uopste, cak mi uopste ne deluje kao neko tezak 18mrd...

Sad se setih jos nekih fora u vezi ovoga!
Larry je pricao i o tome kako je jaaaaako bitno da se sve sto je moguce vise ubrza, makar za 100ms, i to mnogo znaci. Npr. ako Google ima 2.7 milijardi pretraga mesecno, a na svakoj ustedite 100ms, to znaci da ste ustedeli skoro 10 ljudskih godina mesecno (100 * 2700000 / (3600 * 24 * 365) = 10), odnosno da ubrzanjem od 100ms spasavate oko 2 zivota godisnje :-). Nije lose :-).
Druga stvar koja mi je bila smesna je sto je neki kralj prezentaciju na projektoru iza njega pustio na Windows masini. S vremena na vreme se palio screen saver i to onaj default-ni Windows-ov, sa Microsoft-ovim logom preko ekrana. Tako da ste nekoliko puta na po par sekundi mogli da vidite osnivaca i vlasnika Google-a iza koga na zidu stoji ogroman Microsoft znak. Podsetilo me na onaj klip kad Bill Gates kazu Steve Jobs-u: "Sorry that I'm such a winner" :-).

Dan 31 - Imperial college

Google mnogo ulaze u promociju po kvalitetnim univerzitetima jer odatle regrutuje kvalitetne zaposlene. Tako je danas Eleanor (moja rekruterka) ponudila meni i Elke da idemo na Google prezentaciju na Imperial college. Ja bih pristala i ovako i onako, ali mi je posebno zanimljivo bilo zato sto sam ja bila primljena na Imperial college na redovne studije davne 2003, ali nisam dobila punu stipendiju pa nisam mogla da odem.
Elem ako je neko mislio da cu da pricam kako je mnogo dobro i lepo kod njih da se studira, kako uce mnogo korisne stvari, kako im nije lakse ali im je mnogo zanimljivije, kako svi idu na dobre prakse i kako svi puno znaju itd itd - necu. Dobro, neke od tih stvari stoje. Kampus je prelep (pored toga sto se nalazi u Kensingtonu, jednom od najelitnijih delova centralnog Londona), racunarske ucionice su uau, sve je high tech, onako bas fancy. Moguce da su profesori motivisaniji, odnosno da se studenti vise "pitaju". Od tebe se ocekuje da radis, i to bas dosta, preko cele godine, ima mnogo vise istrazivanja i mogucnosti za specijalizaciju u oblasti koja te zanima. Ali sve to ste vec znali a i o tome bi vam bolje pricao neko od nasih ko studira u inozemstvu. Ja sam htela da istaknem jedan potpuno drugi aspekt.
Osnovna razlika koju sam primetila je da su kod njih sami studenti MNOGO motivisaniji za rad nego kod nas. Mislim da je ovo (ako zanemarimo kulturne obrasce te "cinjenicu da se na razvijenom zapadu znanje ceni") prevashodno iz 1 razloga. Scenario je ovakav: posle zavrsene srednje skole ti mozes da upises fakultet a mozes i da pocnes da radis. Ako pocnes da radis zaradjujes novac kojim mozes da se izdrzavas, cak da zivis pristojno (npr. 15000-25000 funti godisnje). Od tvojih sposobnosti zavisi sve preko toga - mozes da postanes milijarder ili beskucnik, bas kao i svuda u svetu. Ako resis da studiras, to znaci da ces po zavrsetku fakulteta u startu moci da nadjes posao za 25000-50000 funti godisnje. Da bi dosao do toga, pored toga sto moras vredno da radis 4 godine, moras i da investiras puuuuuno novca u svoje obrazovanje. Cisto da imate uvid, puno novca znaci 5000-20000 funti godisnje, zavisno od kvaliteta studija i zivota koji za to vreme zelite. E sad, kljucna stvar: stipendije su dostupne ZAISTA samo za najbolje. Pune stipendije mislim da dobije 10% studenata, mozda i manje. Ostali progresivno dobijaju manje, tako da vecina radi, pozajmljuje od banaka pa posle vracaju po zavrsetku fakulteta (godinama), roditelji uzimaju hipoteke na kuce i sl (primer je Ben, bas sa Imperial college koji je bio na praksi u Google - sto bi trebalo da znaci da je dosta dobar student - on nema punu stipendiju nego je uzeo kredit za studije). Sve u svemu, ovde se obrazovanje zaista smatra (velikom i vrednom) investicijom, a znamo da niko normalan ne investira novac u nesto za sta misli da se nece isplatiti. Onaj ko da kucu pod hipoteku i zaduzi se, moze da zavrsi fakultet i vrati novac ili da se ubije. Pa vi vidite kakvu motivaciju oni imaju kad uce. Prosto ko pasulj!
E sad situacija u zemlji Srbiji: zavrsio si srednju skolu i sa njom mozes da dobijes pocetnu platu 200-500e mesecno, a sa fakultetom 300-700e (opet u zavisnosti od sposobnosti), sto je zanemarljiva razlika. Doduse nijedno od ta 2 ne moze da se uporedi cak ni sa engleskim minimalcem po kvalitetu zivota, ali tu smo gde smo. Nas student nema motivaciju da zavrsava fakultet (jer mu je mala dodatna zarada u odnosu na ono sto bi imao sa srednjom skolom), nema motivaciju ni da se odmah zaposli (jer mu je i plata sa srednjom skolom mala), i on resi da ide linijom manjeg otpora i vuce se roditeljima na grbaci jos neko vreme. Najbolji nacin za to je naravno da se upise fakultet, jer tu nema nikakvih troskova. I tu je nas osnovni problem.
Evo i malo istorijata: u "srecno komunisticko vreme" naravno nije bilo govora da obrazovanje bilo sta kosta. Cobi je kao naslednik to odrzao, ali njemu su fakulteti sluzili za jednu mnogo vazniju stvar - svu tu mladez u punoj snazi je trebalo necim okupirati kako se ne bi digli i skinuli ga sa vlasti. Posao za njih nije imao pa je smislio fenomenalni koncept "besplatnog obrazovanja za sve". E ne moze brale, i kad delis besplatni hleb (ili hleb od 3 din :-)) uzimace ga i onaj kome treba i onaj kome ne treba da hrani njime kucice i stoku, ili ko zna zasto sve ne. Socijalizacija trzisnih proizvoda, odnosno njihova ponuda po ceni koja je ispod trzisne, neumitno dovodi do moralnog hazarda - povecane potrosnje, da ne kazem razbacivanja.
Iako mozda niko nije ni stigao do ovde (smorih ali sta da radim, pogodila me tema :-)), da kazem da je moja ideja da treba uvesti visoke skolarine i na drzavnim fakultetima, zbog povecanja opste efikasnosti! Za pocetak ne mora mnogo, neka odnos bude isti kao na zapadu, recimo 3000 evra godisnje. Stipendije da dobije 50% najboljih, progresivno, neko ful neko samo deo. I onda se odmah posle srednje skole zna - ili pocinjes da radis ili ucis i zavrsavas u roku. Ma znajuci kako su Srbi teski na parama, zavrsavali bi i pre roka :-).

Dan 29 - Hampton Court!!

Jeeee, danas konacno idem negde van grada!! Hampton Court je palata Henry-ja VIII, kontroverznog engleskog kralja iz XV veka, naravno koristena posle od strane mnogih kraljeva ali ostala zapamcena kao mesto gde je obitavalo svih 6 Henrijevih zena.
Putovala sam do tamo 2 sata!! To ustvari nije bas van Londona, tj mislim da ga vode kao London, samo je ona krajnja 6. zona, daleko od centra koliko i Heathrow. Vozom je brze, ali je i skuplje a ja sam lepo htela da razgledam sve zone i delove Londona...
Ali vredelo je truda! Prelepo mesto, i sam zamak, i sobe u njemu, i baste i lavirint, stvarno kao da si na drugoj planeti. Palata je inace karakteristicna po tome sto je sa jedne strane tudorijanska (crvena, ravne linije ali vrlo neobicna), a sa druge barokna ili neoklasicna, nisam sigurna (bela, elegantna). To su neki vladari u 17-18. veku hteli da je celu predekorisu po ugledu na Versaj ali im je srecom ponestalo para i vremena, pa je sacuvana kao vecim delom tudorijanska, a ovo nije tako cest stil. Baste su apsolutno fantasticne, ali tek lavirint, pravi onaj kao u Isijavanju, od zive ograde, i stvarno je da se pogubis!
Prelep mi je bio dan, cak sam kupila i jednu knjizicu o engleskim kraljevima od XV-og veka na ovamo, nije velika nego taman samo najzanimljiviji delovi...

Dan 28 - Imperija i kolonije

Danas sam dugo spavala, pa sam se onda izmajala sa bankomatom i nekim kupovinama. Vec je bilo 3 kad sam resila gde da idem u Covent Garden. Tamo ima svasta, lep deo grada kao i mnogi drugi, ali najvazniji sight tamo je sigurno British Museum. 6 miliona ljudi poseti ovaj muzej svake godine, cineci ga jednom od najvecih atrakcija u Londonu (ovde vredi pomenuti da medju muzejima u Londonu vlada prava konkurencija, ima ih puno, svi su neopisivo dobro opremljeni i poseceni a ne naplacuju ulaz, tako da ne kapiram kako mogu onako dobro da se odrzavaju, verovatno od priloga i sl...). Sta su najvece turisticke atrakcije Londona pricacu sledece nedelje.
Tematika Britanskog muzeja je inace istorija sveta. "Sveta" ovde shvatite prilicno bukvalno jer ima delova istorije svih civilizacija koje su postajale. Ikad. Prvo sam spratove sa eksponatima iz anticke Grcke, Rima i Egipta htela da preskocim, jer sam bila po muzejima u Atini, Rimu i Kairu, ALI NE!! Nisam ni mogla da pretpostavim da su Englezi za vreme svoje nadmoci u 18-20v. bas toliko toga uspeli da dovuku u Englesku... Maltene vise od antickog Egipta sam videla ovde nego Nacionalnom muzeju u Kairu, izmedju ostalog deo brade sfinge, jedini koji nije u Kairu; 50% skulptura iz Partenona je tu, jedina Karijatida koja nije u Grckoj je tu; o tome sta su sve doneli iz Indije gde su vladali do pre neku godinu, kao i iz ostatka Azije, pa i iz Afrike i Amerike da ne pricam!
Lepo je sve to videti na jednom mestu, mislim da je njihova poruka bas nesto u stilu "Na jednom mestu vidite sve sto je stvarala ljudska istorija u 50 vekova". Ali meni je malo bljaks, jos jedan dokaz da 200 godina ekonomske&vojne sile mogu da znace vise od 1000 godina istorije i tradicije... Nekako mi nije fer :-(.
A jos jedna neobicna i lepa stvar u ovom muzeju je da on ima najveci pokriveni trg u celoj Evropi. Ne znam koliko moze da se vidi, ali sve ono sto je nekad bilo dvoriste muzeja je pokriveno, to je ova druga slika koju sam zakacila.

Dan 27 - tajna uspeha

Neki ljudi su me pitali zasto pisem o Londonu mnogo vise nego o Google-u. Najvise zbog toga sto sam dobila savet od jednog decka koji je bio ovde na praksi da bi trebalo da vodim racuna sta objavljujem, jer su naravno neke informacije tajne. Tako da je meni malo naporno da stalno razmisljam o tome sta bih smela a sta ne da kazem, ali trudicu se da pazim...
Danas bih da kazem moje misljenje sta je tajna Guglovog uspeha, odnosno njihovog odrzanja i rasta na trzistu. Oni su uveli koncept 20% radnog vremena na nove ideje - sto znaci da jedan dan u nedelji mozes da provedes radeci na projektima koji nisu strateski, ali predstavljaju ideju koja te licno interesuje. Pokazalo se da se iz ovakvih projekata izrodilo mnogo korisnih programa (Gmail, Orkut, AdSense...). Zasto mislim da je ovo jako dobra ideja, zamislite ovako: ja radeci kao SWE dobijem fenomenalnu ideju za novi proizvod. U svakoj drugoj firmi bih ja tu ideju razvijala kuci, i onog trenutka kad vidim da ona moze da postane komercijalna, osnujem svoju firmu, izbacim proizvod i obogatim se (ako ideja propadne, nikom nista). E sad, Google te placa da tu ideju razvijas u svoje placeno radno vreme, ali sto je mnogo bitnije, ako ta ideja zaista postane komercijalna, odnosno Google ostvari prihod od nje, ti i dalje dobijas svoje malo bogatstvo u vidu procenta od dobitka kompanije. To je skoro sigurno vise nego sto bi bilo ko kao start-up uspeo sam da zaradi, u to nema sumnje. Opet, ako ideja propadne, njima to nece tako puno da skodi, sta vise, njima je sasvim dovoljno da im svaka 100-ta ideja bude dobra, i skoro sigurno ce biti u plusu. Svi dobijaju :-)
Jos jedna od stvari kojima sam se cudila u pocetku je kako je ovde sve JAKO dobro organizovano, i kako je programerima (pretpostavljam svim radnicima, ali ovo kazem iz licnog iskustva) mnogo olaksan posao. Do sad sam vec 1000 puta rekla "Ko vodi racuna o ovakvim stvarima?", jer mi je bilo nelogicno da je nekom u opisu posla da organizuje TGIF, pise Testing on the Toilet tekstove, pravi vezbanja i FAQ wiki stranice za sve sve sve sto moze da ti bude nejasno o njihovim tehnologijama... Naravno i nije nikom u opisu posla, to ljudi rade u svojih 20% vremena. Ovo predstavlja drugi nacin da upotrebis svojih 20% - da se bavis nekom od internih organizacionih tema u okviru neke od internih grupa (npr. testiranje, dokumentacija, reupotreba postojeceg koda, strategije zaposljavanja...), a mozes i sam da osnujes svoju grupu. Naravno opet ako tvojim radom u okviru interne grupe dodje do nekog poboljsanja efikasnosti, ti dobijas parice. Dobar nacin da se odrzi organizacija u okviru velike kompanije, a da ljudima bude zabavno...

Dan 26 - obavezno pogledajte!

Odlican poucan video o buducnosti, informatickom drustvu, globalizaciji, seobi moci sa zapada na istok, o snazi ljudskog kapitala, o potrebi za promenama u obrazovnom sistemu... Promene SE desavaju :-).



P.S. Svidja mi se deo "Kome su ova pitanja postavljana B.G. (Before Google)?" :0)

Dan 23 - uklanjanje neprikladnog sadrzaja

Gugl zatvorio Davidovićev blog
15. oktobar 2007. | 11:59 | Izvor: Radio 021
Novi Sad -- Blog Gorana Davidovića, vođe Nacionalnog stroja, zatvoren posle kampanje Internet-korisnika iz Srbije.

Kompanija Gugl (Google), vlasnik sajta blogger.com, zatvorila je Davidovićev blog posle kampanje koju su sproveli korisnici koji su iskoristili mogućnost prijave neprikladnog sadržaja na sajtu. Oni su naveli obrazloženje da Davidović širi mržnju i predstavlja neonacističku organizaciju.
Davidović danas treba da izađe iz zatvora, gde je proveo prethodnih sedam dana, posle prekršajne osude jer je pre dve godine upao na antifašističku tribinu i fizički napao jednog od organizatora.

Dan 22 - Hyde park world

Jutros sam se nekako na brzinu spremila jer sam sa baka Danicom isla u srpsku crkvu u Londonu. Crkva je jos iz 1952, podigli su je cetnici koji su iz Srbije prebegli za Englesku kad su komunisti dosli na vlast. Juce je bila liturgija mislim, i bilo je bas puno ljudi, vise nego sto sam ocekivala, tj vise nego sto mislim da ide u crkve po Srbiji. Posle smo bile u klubu, koji je u crkvenom dvoristu i tu sam jela nasu lepu pravu hranu! Konacno.
Nisam imala neki plan za danas pa sam gledala sta mi je najblize od tog dela grada gde je nasa crkva, i resih da idem u Kensington palace. To je jedna od 5 kraljevskih palata u Engleskoj + 1 zvanicna rezidencija tj Bakingemska palata. U Kensingtonskoj je zivela kraljevska porodica od 17-19v, a posle toga neki njeni clanovi, izmedju ostalog kraljica majka Elizabete II i Princeza Dajana do svojih poslednjih dana. Trenutno je tamo u toku izlozba o Dajaninom zivotu, kojom se obelezava desetogodisnjica njene smrti. Ustvari bas sam puno toga videla o njoj u zadnje vreme i mislim da jeste ubijena, i to od strane kraljevske porodice. Inace u Engleskoj ljudi stvarno obozavaju i prate sve sto se desava u vezi sa kraljevskom porodicom. Baka Sara mi je pricala 1000 pricica dok sam bila kod nje, ko je koga varao, ko se sa kim svadjao, ko je cije dete i sl. Izmedju ostalog i da kraljicin najmladji sin nije i sin Princa Filipa nego njenog telohranitelja. Ali najsmesnije mi je bilo sto kad mi je to rekla, dodala je: "Ali nemoj o tome da pricas u Srbiji". To mi je zvucalo kao: "Kakva god da je, ona je nasa kraljica i ne zelimo da se ruzno prica o njoj!". To nije lose sa neke strane - cak i ako zanemarimo sve ostale kvalitete tradicionalnosti, super je sto su ljudi tako okupirani zivotom neke poznate porodice a ne smeju/ne zele da je pljuju. Time su i politicari malo rastereceni interesovanja za njihove privatne zivote. Mislim da bi u uglavnom duhovno malogradjanskoj Srbiji ljudima prijalo postojanje nekog kao stvorenog za ogovaranje. Jos jedan argument u prilog monarhije :-).
I tek kad sam izasla iz palate provalila sam da se ona ustvari nalazi na najzapadnijem kraju Hyde parka, pa rekoh da obidjem sve sto je u njemu. Inace Hyde park je stvarno ogroman, prava priroda u sred metropole. U njemu ne cujes ni zvuk automobila, vazduh je cist, ptice i veverice na sve strane, veliko jezero na sredini, po njemu plivaju patke i labudovi, stvarno prelepo. Ima puno ljudi, setkaju, odmaraju, ali nije guzva posto je stvarno veliki. Mogu da zamislim kako je samo radnim danom. Obisla sam neke spomenike i galerije, provela u njemu jedno 3 sata. Na kraju krenula ka Speaker's corner, ugao Hyde parka najblizi Marble Arch-u gde cekam bus. To je mesto cuveno po tome sto svako moze da stane i prica naglas sta god hoce, propagira sta god hoce, dok god ne krsi zakon, mada kazu da je policija tolerantna jer je ovo turisticka atrakcija i da intervenise retko, bas ako neko pretera. Videh ih i ja: razni socijalisti koji pljuju po kapitalizmu, samoproklamovani propovednici zdravog zivota, indijskih metoda, novih budistickih puteva i cega jos ne, politicki pljuvaci, teoreticari zavere i naravno nezaobilazni borci za prava manjina (od kojih mi je najvise muka, ja cu da pocnem da se izjasnjavam kao borac za prava vecina. Te manjine smaraju svojim pravima sve dok ne postanu vecine (kao sto u Londonu i jesu, kazu da samo 50% ljudi u Londonu ima engleski pasos). Ne razumem zaista odakle im pravo da dodju negde i umesto da se prilagodjavaju sredini, oni pokusavaju da menjaju ili osvajaju tu novu sredinu, strasno!)...

Dan 21 - Royal Albert Hall + Muzej nauke

Danas sam zaboravila digitalac (smrc!), pa nema slikica za sve ovo o cemu pricam...
Otisla pravo u South Kensington. Prvo tura po Royal Albert Hall-u: nisam imala pojma sta se sve organizuje tamo!! Ja sam mislila konceti ozbiljne muzike eventualno nesto od popularne, a ustvari tamo se organizuje sve zivo: sportski dogadjaji - tenis, boks, klizanje, kosarka, cak jednom i maraton (to mora da je bilo dosadno!), onda vecere, sve sve vrste muzickih priredbi - opere, baleti i koncerti svih vrsta muzike (od Pavarotija do Coldplay i Beyonce), modne revije... Super se vidi cak i sa zadnjeg nivoa, atmosfera je nekako bas intimna, prijatna, a prima oko 6000 ljudi! Najbolji deo je sto karte uopste nisu nepriustive - ima ih i od 5, 10, 15, 20 funti, zavisno od toga kakav je program, tako da stvarno nema opravdanja za mene ako za ovo vreme ne odem bar jednom nesto da pogledam tamo!
U Juznom Kensingtonu se nalazi i veliki broj muzeja, ima bar 4 velika koja sam ja videla. Rekoh da odem u Science Museum, delovalo mi je zanimljivo na prvi pogled. Tj. nije da mi nije bilo unutra zanimljivo :-), ali... Mislim da bi mi super legao pre jedno 6-10 godina, kada sam sve te stvari ucila: istrazivanje svemira, proizvodnja energije, istorija racunarstva, istorija matematike, genetika, nautika, avionatika (spava mi se i ne mogu da se setim kako se zove nauka u avionima, pa cu sutra ovo da prepravim :-)... Sve u svemu jako je velik muzej, potrebni su sati da se obidje, ima predmeta iz svih oblasti nauke, vrlo je popularno sve objasnjeno, kroz primere i igrice. Bukvalno sam gledala decu od 3-4 godine kako uce sta je gravitacija, i osnovce koji provaljuju piezoelektricni efekat i princip rada LCD displeja! Nije fer, ja sam to naucila na tezi nacin :0(! Da cujem ko je rekao da je lose da dete odrasta u velikom gradu?? Jedna trvia za sve moje drugare computer geek-ove: pored izlozenih praracunara sa vakuumskim cevima (i primerom prvog bug-a tj bube u cevi) i onih sa busenim karticama, bilo je i nekoliko masina Charles Babbage-a i prvih programa koje je za te masine pisala Ada Lovelace, po kojoj je kasnije programski jezik Ada dobio ime. Nisam sigurna iz kojih smo sve predmeta ucili ovo - Organizacija, Programski, tako nesto?
Posto muzeje zatvaraju u 18h, a meni se nije islo kuci, otisla sam u Harrods. To je ogromna radnja, tj bolje receno trzni centar, ciji je vlasnik Muhamed Al Fayed, otac Dodija Al Fayed-a koji je poginuo u saobracajnoj nesreci pre 10 godina u Francuskoj. To je bila ista ona saobracajna nesreca u kojoj je poginula Lady Diana, The Princess of Wales. Sta vise, znalo se da su Diana i Dody u vezi, a sumnja je i da je trebalo da se vencaju i da je Diana bila trudna (pa da su iz tog razloga i ubijeni). U sredini trznog centra se nalazi prelep spomenik za njih dvoje sa upaljenim svecama i puno cveca... Roba koja se prodaje je iskljucivo luksuzna i skupa (poneka stvarcica i moze da se kupi), spratove sa Gucci/Cavalli/ostala glupava snobovka garderoba sam zaobisla. Gledala sam automobile, satove, namestaj (to mi se najvise dopalo!), knjige... Prica se da tu nekad seici multimilijarderi dovode svoje zene da kupuju, i tada je Harrods zatvoren po ceo dan...