Google mnogo ulaze u promociju po kvalitetnim univerzitetima jer odatle regrutuje kvalitetne zaposlene. Tako je danas Eleanor (moja rekruterka) ponudila meni i Elke da idemo na Google prezentaciju na Imperial college. Ja bih pristala i ovako i onako, ali mi je posebno zanimljivo bilo zato sto sam ja bila primljena na Imperial college na redovne studije davne 2003, ali nisam dobila punu stipendiju pa nisam mogla da odem.
Elem ako je neko mislio da cu da pricam kako je mnogo dobro i lepo kod njih da se studira, kako uce mnogo korisne stvari, kako im nije lakse ali im je mnogo zanimljivije, kako svi idu na dobre prakse i kako svi puno znaju itd itd - necu. Dobro, neke od tih stvari stoje. Kampus je prelep (pored toga sto se nalazi u Kensingtonu, jednom od najelitnijih delova centralnog Londona), racunarske ucionice su uau, sve je high tech, onako bas fancy. Moguce da su profesori motivisaniji, odnosno da se studenti vise "pitaju". Od tebe se ocekuje da radis, i to bas dosta, preko cele godine, ima mnogo vise istrazivanja i mogucnosti za specijalizaciju u oblasti koja te zanima. Ali sve to ste vec znali a i o tome bi vam bolje pricao neko od nasih ko studira u inozemstvu. Ja sam htela da istaknem jedan potpuno drugi aspekt.
Osnovna razlika koju sam primetila je da su kod njih sami studenti MNOGO motivisaniji za rad nego kod nas. Mislim da je ovo (ako zanemarimo kulturne obrasce te "cinjenicu da se na razvijenom zapadu znanje ceni") prevashodno iz 1 razloga. Scenario je ovakav: posle zavrsene srednje skole ti mozes da upises fakultet a mozes i da pocnes da radis. Ako pocnes da radis zaradjujes novac kojim mozes da se izdrzavas, cak da zivis pristojno (npr. 15000-25000 funti godisnje). Od tvojih sposobnosti zavisi sve preko toga - mozes da postanes milijarder ili beskucnik, bas kao i svuda u svetu. Ako resis da studiras, to znaci da ces po zavrsetku fakulteta u startu moci da nadjes posao za 25000-50000 funti godisnje. Da bi dosao do toga, pored toga sto moras vredno da radis 4 godine, moras i da investiras puuuuuno novca u svoje obrazovanje. Cisto da imate uvid, puno novca znaci 5000-20000 funti godisnje, zavisno od kvaliteta studija i zivota koji za to vreme zelite. E sad, kljucna stvar: stipendije su dostupne ZAISTA samo za najbolje. Pune stipendije mislim da dobije 10% studenata, mozda i manje. Ostali progresivno dobijaju manje, tako da vecina radi, pozajmljuje od banaka pa posle vracaju po zavrsetku fakulteta (godinama), roditelji uzimaju hipoteke na kuce i sl (primer je Ben, bas sa Imperial college koji je bio na praksi u Google - sto bi trebalo da znaci da je dosta dobar student - on nema punu stipendiju nego je uzeo kredit za studije). Sve u svemu, ovde se obrazovanje zaista smatra (velikom i vrednom) investicijom, a znamo da niko normalan ne investira novac u nesto za sta misli da se nece isplatiti. Onaj ko da kucu pod hipoteku i zaduzi se, moze da zavrsi fakultet i vrati novac ili da se ubije. Pa vi vidite kakvu motivaciju oni imaju kad uce. Prosto ko pasulj!
E sad situacija u zemlji Srbiji: zavrsio si srednju skolu i sa njom mozes da dobijes pocetnu platu 200-500e mesecno, a sa fakultetom 300-700e (opet u zavisnosti od sposobnosti), sto je zanemarljiva razlika. Doduse nijedno od ta 2 ne moze da se uporedi cak ni sa engleskim minimalcem po kvalitetu zivota, ali tu smo gde smo. Nas student nema motivaciju da zavrsava fakultet (jer mu je mala dodatna zarada u odnosu na ono sto bi imao sa srednjom skolom), nema motivaciju ni da se odmah zaposli (jer mu je i plata sa srednjom skolom mala), i on resi da ide linijom manjeg otpora i vuce se roditeljima na grbaci jos neko vreme. Najbolji nacin za to je naravno da se upise fakultet, jer tu nema nikakvih troskova. I tu je nas osnovni problem.
Evo i malo istorijata: u "srecno komunisticko vreme" naravno nije bilo govora da obrazovanje bilo sta kosta. Cobi je kao naslednik to odrzao, ali njemu su fakulteti sluzili za jednu mnogo vazniju stvar - svu tu mladez u punoj snazi je trebalo necim okupirati kako se ne bi digli i skinuli ga sa vlasti. Posao za njih nije imao pa je smislio fenomenalni koncept "besplatnog obrazovanja za sve". E ne moze brale, i kad delis besplatni hleb (ili hleb od 3 din :-)) uzimace ga i onaj kome treba i onaj kome ne treba da hrani njime kucice i stoku, ili ko zna zasto sve ne. Socijalizacija trzisnih proizvoda, odnosno njihova ponuda po ceni koja je ispod trzisne, neumitno dovodi do moralnog hazarda - povecane potrosnje, da ne kazem razbacivanja.
Iako mozda niko nije ni stigao do ovde (smorih ali sta da radim, pogodila me tema :-)), da kazem da je moja ideja da treba uvesti visoke skolarine i na drzavnim fakultetima, zbog povecanja opste efikasnosti! Za pocetak ne mora mnogo, neka odnos bude isti kao na zapadu, recimo 3000 evra godisnje. Stipendije da dobije 50% najboljih, progresivno, neko ful neko samo deo. I onda se odmah posle srednje skole zna - ili pocinjes da radis ili ucis i zavrsavas u roku. Ma znajuci kako su Srbi teski na parama, zavrsavali bi i pre roka :-).
