Zavrsila se i ova radna nedelja: projekat super napreduje ali je petak bio grozan dan, jedan od onih kad shvatite sve cari programerskog posla odnosno kad proklinjete dan kad ste izabrali bas ovu struku. Da se razumemo, programiranje je programiranje, pa cak i kada vam neko maksimalno olaksa posao...
I tako, u subotu sam se naspavala i od 12 isla u bioskop. U Londonu je u toku RainDance - festival niskobudzetnog i filma nezavisne produkcije, a danas je bio nas film (koji btw nije uopste nov) Belle Epoque. Lep film, preporucujem posebno onima koji vole istoriju.
Posle toga otisla u Tate muzej moderne umetnosti. Stigla tamo oko 15h i mislila da obidjem jos nesto u toku dana, ali ono mesto je stvarno HUGE, tako da nije bilo sanse... Utisci - sta da vam kazem, moderna umetnost (ovde su oni svrstali sve sto je nastalo od pocetka XX veka a bilo je progresivno ili antiklasicno u nekom smislu) je, bar za mene, vrlo pipava kategorija. Ja od umetnickog dela ocekujem da u meni probudi emociju (uzivanje, strah, uzbudjenje, sta god), a ne da predstavlja podsticaj za misaoni proces, ili politicku/socijalnu/filozofsku poruku. U Tate-u pored svakog dela (slika, skulptura, svetlosna instalacija, video zapis...) stoji objasnjenje sta je umetnik zeleo da kaze. Poenta toga mi uopste nije jasna, pa mislim ili ti se svidja ili ne, ako ne shvatas u cemu je tu onda umetnost? Ali koliko mogu da primetim ljudi citaju ta objasnjenja... Ja sam morala da procitam samo objasnjenje sta predstavlja pisoar sa potpisom (kao zacetak konceptualizma) i obicno jednolicno sivo obojeno platno (manifest minimalizma).Mislim stvarno...
Inace sadasnja zgrada Tate muzeja je bivsa londonska elektrana, to je ogromno zdanje na 6 spratova, hiljade kvadratnih km izlozbenog prostora. Naravno bilo je i stvari koje su mi bas dopale - neka dela ekspresionizma i nadrealizma, i fantasticni video dnevnik Jonasa Mekasa, npr. Ulaz u muzej je besplatan za redovne postavke (za koje je meni trebalo 6 sati), a ima ogroman broj zaista istorijskih dela, i dela genijalnih autora - Picasso, Francis Bacon, Andy Warhall, Henry Moore, Monet... U holovima postoji gomila racunara sa virtual guide-ovima po muzeju, besplatne su i ture sa pravim vodicima, biblioteka, celi spratovi su sa salama u kojima se pustaju dokumentarci o modernoj umetnosti, postoje kvizovi i igrice o tome. Sve u svemu, ono sto je mene mozda i najvise odusevilo u celoj prici je koliko se ulaze u umetnost! Znaci sve to toliko, i to za dzabe, to nije mala stvar (mozda se oni finansiraju delimicno od dobrovoljnih priloga i stvarcica koje prodaju tamo, ali ne verujem da je to dovoljno), a non stop je prepuno. Ako nista drugo onda je jedan procenat mladih ljudi (cesto problematicnih umetnickih dusa) sklonjen sa ulice i data im je fina zanimacija. Za svaku pohvalu, nema sta!
