Kad pre? Ne nedostaje mi Srbija, jos uvek. Nedostaju mi ljudi iz nje. I to samo neki.
Danas sam prvo krenula u pohod na poslovni deo Londona (ustvari cele Evrope) - City. City je za London ono sto je Menhetn za Njujork. Gomila novih fenomenalnih staklenih space zgrada, i par prelepih starih, tek da pokazu da Englezi odavno umeju da trguju i prave novac - Royal Exchange, Bank of England tzv. Old Lady... Vikendom je tamo inace potpuno mirno, skoro da nema kola po ulicama, tako da nisam osetila poslovni duh tog dela grada ali ima dana.
Svratila sam i u katedralu Sv. Pavla, najvecu u Londonu. U njoj su se vencali Carls&Dajana (nije im bila bas srecna?!) i desila se jos gomila vaznih stvari za Englesku. Onako, lepa velika crkva, ali posle italijanskih crkava sve ostale mi izgledaju male...
Onda sam krenula ka Tower of London i Tower Bridge-u, sve uz Temzu, sto UOPSTE nije toliko blizu koliko mi se ucinilo! Prolazi se pored Millenium mosta, modernog iskljucivo pesackog mosta koji izbija direktno na Tate Galeriju modernih umetnosti (u koju jedva cekam da idem, svi kazu da je straaava). Onda se prodje jos jedno par mostova (medju njima i London Bridge) i dolazi se do Tower of London. Stigla sam za turu od 15h, koju vodi Yeoman Warder "Beefeater" i prica fenomenalne price o istoriji tvrdjave. Ko je mucen, ko je vesan, ko je ubijen, svaki zid ima svoju krvavu pricicu :-). Salim se, neki imaju i lepe romanticne.
I za kraj Tower of London. S pravom je jedan od simbola Londona, uzivo je fascinantan. Samo sto sam ja naravno opet zakasnila za pentranje na njega, ulazak je samo do 17h :-(.
U ovom gradu ne mozes a da se ne osetis agorafobicno. Stvarno je mnogo velik, toliko pun zivota da je to ponekad zastrasujuce. Mozda zato sto sam sama u njemu...
U povratku s
am videla i reklamu za nocnu turu po legendi o Dzeku Trboseku. Ne znam da li da idem, sta mislite?
