Cini mi se da nisam vec pricala o tome, ali gospodja Gordana Miler kod koje ja stanujem je u upravnom odboru Srpskog drustva u Engleskoj. Tako sam imala prilike da malo vise saznam o tome cime se ovde dijaspora bavi. Moje prvo pitanje je bilo krajnje glupo: "A sta radite vi u Srpskom drustvu?", pomisljajuci odmah na Corbinu (koji je btw ovde imao koncert prosle nedelje i na njemu polomio nogu :-) pesmu Gastarbajterska, opijanje vikendom, cevapcice i padanje u trans na zvuke Stoje&Cece... E sad, Engleska je stvarno (nisam sigurna iz kog razloga) karakteristicna po tom pitanju, odnosno veoma razlicita od Nemacke, Svajcarske, Austrije itd, jer ovde dolazi u najvecem procentu visokoobrazovana radna snaga iz Srbije. Teta Gocin odgovor je bio: "Negovanjem srpske kulture u Engleskoj i koliko smo u mogucnosti pruzanjem pomoci matici." Lep odgovor, nema sta, cak sam gledala i njihov bilten, stvarno ljudi rade. Nisu to sad neke milionske akcije, ali prosto rade to sto im je misija. Primeri: organizovanje gostovanja pozorisnih predstava iz Srbije u Londonu, nastupa nasih muzicara (ne organizuju nista iz domena turbo folka, sto je jako prijatno iznenadjenje!), skolice srpskog jezika za decu iz mesovitih brakova, materijalna pomoc za ovu/onu instituciju/akciju u Srbiji (do 5000 funti, ali bolje ista...), dovodjenje siromasne dece ili dece bez rodtelja u London (ja sam bas upoznala dvoje iz Zvecanske)...
E sad, u cemu je problem: sve ove akcije sprovodi mali broj ljudi, ali jos veci problem je sto je i broj ljudi uclanjenih u Srpsko drustvo (zove se srpsko, ali nisu izriciti, imaju clanove i iz drugih zemalja sa Jugo prosloscu, tek da ne bude da je neka nacionalisticka org) je 200, a broj Srba u Engleskoj je procenjen na 70000. Zbog ovako malog broja clanarina oni imaju i mali budzet pa su im i akcije skromne (iako je godisnja clanarina po osobi 15 funti, sto je ovde jako jako malo para). Teta Goca takodje kaze da to ranije nije bilo tako, da su imali mnogo veci broj clanova, a takodje kaze i da su ovi ljudi koji su aktivni sve stariji ljudi koji su u Engleskoj po 30-40 godina. Zakljucak: ova emigracija koja je dolazila zato sto je htela, tj otisla iz Srbije u "srecno Titovo vreme" je kvalitetnija od ovih koji beze danas. Oni koji su morali da pobegnu u zadnjih 10-15 godina, u "srecno Cobijevo vreme", su tako bili zgrozeni Srbijom da su zeleli da sto pre zaborave odakle su potekli i postanu pravi Englezi. Kakva matica takva i dijaspora :-), ili nije?
Zasto sam ispricala ceo ovaj uvod: da bih samo u par recenica rekla kako sam veceras bila u jednom londonskom jazz klubu da slusam makedonski etno jazz u organizaciji Srpskog drustva (kazem vam da nisu nacionalisticki orijentisani). Momci su fino svirali, vise je jazz nego etno tako da mi se bas dopalo. Za nasim stolom je sedela i ambasadorka Bosne u Engleskoj, a ja sam to ukapirala tek pred kraj veceri, zena uopste ne izgleda upadljivo... Sta je jos bio fenomenalan utisak danas: prvi put u zivotu sam se vozila u kolima sa GPS navodjenjem (ovo se ne zove pravilno ovako ali mislim da ste ukapirali). Covek koji nas je vozio je iz Birmingema, ne poznaje London, ali je seo, ukucao adresu gde idemo i ona spravica mu je pricala "skreni levo, skreni desno..." i stigli smo! I to najkracim putem, iz prve!
Jos nesto: mi se ovde inace smatramo kvalitetnom emigracijom, zato sto smo beli, skolovani i hriscanske veroispovesti. Ko bi rekao...
