Dan 14 - Moderna umetnost

Zavrsila se i ova radna nedelja: projekat super napreduje ali je petak bio grozan dan, jedan od onih kad shvatite sve cari programerskog posla odnosno kad proklinjete dan kad ste izabrali bas ovu struku. Da se razumemo, programiranje je programiranje, pa cak i kada vam neko maksimalno olaksa posao...
I tako, u subotu sam se naspavala i od 12 isla u bioskop. U Londonu je u toku RainDance - festival niskobudzetnog i filma nezavisne produkcije, a danas je bio nas film (koji btw nije uopste nov) Belle Epoque. Lep film, preporucujem posebno onima koji vole istoriju.
Posle toga otisla u Tate muzej moderne umetnosti. Stigla tamo oko 15h i mislila da obidjem jos nesto u toku dana, ali ono mesto je stvarno HUGE, tako da nije bilo sanse... Utisci - sta da vam kazem, moderna umetnost (ovde su oni svrstali sve sto je nastalo od pocetka XX veka a bilo je progresivno ili antiklasicno u nekom smislu) je, bar za mene, vrlo pipava kategorija. Ja od umetnickog dela ocekujem da u meni probudi emociju (uzivanje, strah, uzbudjenje, sta god), a ne da predstavlja podsticaj za misaoni proces, ili politicku/socijalnu/filozofsku poruku. U Tate-u pored svakog dela (slika, skulptura, svetlosna instalacija, video zapis...) stoji objasnjenje sta je umetnik zeleo da kaze. Poenta toga mi uopste nije jasna, pa mislim ili ti se svidja ili ne, ako ne shvatas u cemu je tu onda umetnost? Ali koliko mogu da primetim ljudi citaju ta objasnjenja... Ja sam morala da procitam samo objasnjenje sta predstavlja pisoar sa potpisom (kao zacetak konceptualizma) i obicno jednolicno sivo obojeno platno (manifest minimalizma).Mislim stvarno...
Inace sadasnja zgrada Tate muzeja je bivsa londonska elektrana, to je ogromno zdanje na 6 spratova, hiljade kvadratnih km izlozbenog prostora. Naravno bilo je i stvari koje su mi bas dopale - neka dela ekspresionizma i nadrealizma, i fantasticni video dnevnik Jonasa Mekasa, npr. Ulaz u muzej je besplatan za redovne postavke (za koje je meni trebalo 6 sati), a ima ogroman broj zaista istorijskih dela, i dela genijalnih autora - Picasso, Francis Bacon, Andy Warhall, Henry Moore, Monet... U holovima postoji gomila racunara sa virtual guide-ovima po muzeju, besplatne su i ture sa pravim vodicima, biblioteka, celi spratovi su sa salama u kojima se pustaju dokumentarci o modernoj umetnosti, postoje kvizovi i igrice o tome. Sve u svemu, ono sto je mene mozda i najvise odusevilo u celoj prici je koliko se ulaze u umetnost! Znaci sve to toliko, i to za dzabe, to nije mala stvar (mozda se oni finansiraju delimicno od dobrovoljnih priloga i stvarcica koje prodaju tamo, ali ne verujem da je to dovoljno), a non stop je prepuno. Ako nista drugo onda je jedan procenat mladih ljudi (cesto problematicnih umetnickih dusa) sklonjen sa ulice i data im je fina zanimacija. Za svaku pohvalu, nema sta!

Dan 12 - All-hands sastanak

Danas je odrzan sastanak svih inzinjera koji rade u Google u celom svetu. Glavni sastanak je bio u Mountain View i u Cirihu, a ostale kancelarije su gledale i ukljucivale se video konferencijskom vezom. To je sastanak koji se odrzava jednom godisnje, na njemu se sumira sta je uradjeno u toku prosle godine i prica o strategiji za sledecu godinu. Pricaju neki ljudi iz upravnog odbora na pocetku, najduze prica Eric Schmidt, CEO organizacije, odlican poslovni covek koji je od Google napravio ovo sto je on sad, i na kraju naravno Larry i Sergey, kao osnivaci i vlasnici. Inace ceo sastanak je prevodjen i na jezik gluvonemih.
Ove godine su se koliko ja mogu da vidim cule samo lepe vesti, jer je sve sto su radili imalo velikog uspeha. Samo neki od zanimljivih podataka koje sam uspela da zapamtim (a u skladu sa njihovom THINK BIG filozofijom): *** search-eva dnevno, GMail (odnosno njihov jedinstveni login servis) ima *** registrovanih korisnika, najvecu ekspanziju imao Orkut, preko *** reg. korisnika od pustanja... Mnogo toga su napravili stvarno, neke stvari jos nisu release-ovane, neke jesu, a i od tih koje jesu ja za pola nisam znala da postoje. Savet - pogledajte koje sad sve servise nude, meni su se najvise dopali Docs&Spreadshits, Notebook, Translate, Reader, Labs, SketchUp... Imate sa bilo koje njihove strane u gornjem levom uglu More, tu je spisak svega sto prave.
Sta mi se nije dopalo: vec sam cini mi se rekla da ovde ne postoji nikakva politika oblacenja. Ja sam prvo mislila da to znaci da ne moramo da dolazimo u odelima, ali da ipak treba da se izgleda iole pristojno (a i kupila sam mnogo lepe kompletice i kosulje pa su mi se nosili :-)), ali se ispostavilo da ljudi mogu da dolaze (i dolaze!) u trenericama, u pank ili reperskim fazonima, u shubby programerskim fazonima, sve moze! Znate kako nas samo gledaju ovi iz AmEx-a kad udjemo u lift, posto su oni na spratu ispod nas! Oni onako svi u odelima, prelepa poslovna zgrada, sva vrata rade na kartice, a radnici Google-a - kao skupljeni sa ulice! E sad to i nekako medju nama programerima (ovi iz sales i PSO se oblace pristojno), ali bar nekako od rukovodstva firme ocekujem malo, samo malo poslovnosti. Ali da ste videli vi juce Larry-ja i Sergey-a! Ajde Larry i nekako, tesna crna majca i farmerice, nije nesto ali moze da prodje. A Sergey, pazi sad: dole trenerice, a gore tesna bela majca kao one sto nose biciklisti, ne znam kako drugacije da vam opisem, pa sa sve nekim sarama i aplikacijama na njoj! A inace vidi se da i jedan i drugi treniraju u teretani u zadnje vreme (Google radnicima placa teretanu), pa su onako u onim tesnim majcama izgledali kao da samo sto su dosli sa treninga. Ova zenska sto ih predstavljala pitala Sergey-a: "Kako si se to obukao?", pa onda dodala "A pa da, sta te briga, ovo je tvoja kompanija pa mozes". Blam!

Dan 11 - pomalo o svemu

Sad vec polako ulazim u normalu, stvaram svakodnevicu, i ne desava mi se svaki dan nesto novo. Tako da npr. danas mogu da pricam o mojim opstim utiscima o zemlji Engleskoj, zivotu i ljudima u njoj i tako to.
Pored opste poznate cinjenice da voze na pogresnoj strani ulice (sto mi nije mnogo smetalo, posto ne vozim ovde, ali - zeznuto je kad razmisljas sa koje strane ulice treba da cekas autobus, tu uvek pogresim... I drugo, po zivot nesto opasnije, sto kad prelazim ulicu uvek pogledam u pogresnu stranu), neobican podatak u vezi Engleske je sto je zakonom zabranjeno da postoji standardni prekidac za svetlo u kupatilu (mora da bude ili ispred ili ono sto se ukljucuje povlacenjem kanapa). Nije mi jasno koji brilijantni elektrotehnicar je dosao na tu ideju, pa nije bas da se u ostalim zemljama sveta gine svakodnevno dok palis svetlo u kupatilu? Treca stvar je sto rec cock kod njih izgleda da ne znaci ono sto sam ja mislila posto imaju delove grada, ulice i stanice metroa cija imena pocinju sa cock, a nikom nije smesno dok ih izgovara...
Opste je poznato i da se u Engleskoj "bolje zivi" nego u Srbiji. Bez razglabanja sta znaci bolji zivot, bez detaljnih analiza njihove kupovne moci, njihovog GDP-a naspram naseg, navescu samo nekoliko ilustrativnih primera:
- Razgovor dvoje za vreme rucka, sto do mene: ona prica kako je letos bila na Bahamima, zakupila kucicu na obali na 15 dana... On prica kako je letos na odmoru bio samo na jugu Engleske, posto stedi da kupi stan u Londonu ( x * 100000funti, x > 1). Ilustracija: ljudi su mozda stariji od mene 3-4 godine.
- Penzioner sa minimalnom penzijom moze sebi da priusti da jednom godisnje ode na 15 dana u npr. Spaniju ili Italiju. Minimalna plata je duplo veca od minimalne penzije.
- Osecaju se sve blagodeti razvijenog liberalnog kapitalizma: usluge su izuzetno raznovrsne, konkurencija je u svakoj oblasti velika i nesputana i svi smisljaju nove i nove nacine da se priblize i dopadnu tebi kao kupcu. Zato su cene iste ili nize nego u Srbiji, iskljucujuci hranu (sto ima uzroke u beneficiranoj poljoprivredi cele EU, ali rekla sam da necu o ekonomskoj strani), koja je skuplja ~1.5-2 puta.
I na kraju mali komentar na racun multinacionalnosti u Londonu. Ja sam npr. za sebe uvek mislila da sam izuzetno liberalna, posebno po pitanju boje koze, nacionalnosti, veroispovesti, odnosno da nemam ama bas uopste predrasuda. Medjutim lako je biti liberalan u relativno etnicki cistoj (uzoj) Srbiji. Ovde sam bas na testu, i moram da priznam da sam primetila da kad prolazim pored Indusa, crnca ili Arapina da se instinktivno hvatam za torbicu, novcanik ili telefon. Ima od svih njih naravno i lepih, kulturnih, bogatih i lepo obucenih, ali solidan procenat su potpuni ulicari tako da valjda ovo kod mene nisu uvek predrasude nego samo opreznost :-). Crnci mi ne smetaju, njih kad vidis bar su svi snazni, krupni, i zene i muskarci i izgledaju zdravo, ali Indusi - oni svi izgledaju nekako bolesljivo, tuberkulozno, bljak... Arapske zene nindze necu ni da komentarisem.

Dan 8 - ovde sam nedelju dana

Kad pre? Ne nedostaje mi Srbija, jos uvek. Nedostaju mi ljudi iz nje. I to samo neki.
Danas sam prvo krenula u pohod na poslovni deo Londona (ustvari cele Evrope) - City. City je za London ono sto je Menhetn za Njujork. Gomila novih fenomenalnih staklenih space zgrada, i par prelepih starih, tek da pokazu da Englezi odavno umeju da trguju i prave novac - Royal Exchange, Bank of England tzv. Old Lady... Vikendom je tamo inace potpuno mirno, skoro da nema kola po ulicama, tako da nisam osetila poslovni duh tog dela grada ali ima dana.
Svratila sam i u katedralu Sv. Pavla, najvecu u Londonu. U njoj su se vencali Carls&Dajana (nije im bila bas srecna?!) i desila se jos gomila vaznih stvari za Englesku. Onako, lepa velika crkva, ali posle italijanskih crkava sve ostale mi izgledaju male...
Onda sam krenula ka Tower of London i Tower Bridge-u, sve uz Temzu, sto UOPSTE nije toliko blizu koliko mi se ucinilo! Prolazi se pored Millenium mosta, modernog iskljucivo pesackog mosta koji izbija direktno na Tate Galeriju modernih umetnosti (u koju jedva cekam da idem, svi kazu da je straaava). Onda se prodje jos jedno par mostova (medju njima i London Bridge) i dolazi se do Tower of London. Stigla sam za turu od 15h, koju vodi Yeoman Warder "Beefeater" i prica fenomenalne price o istoriji tvrdjave. Ko je mucen, ko je vesan, ko je ubijen, svaki zid ima svoju krvavu pricicu :-). Salim se, neki imaju i lepe romanticne.
I za kraj Tower of London. S pravom je jedan od simbola Londona, uzivo je fascinantan. Samo sto sam ja naravno opet zakasnila za pentranje na njega, ulazak je samo do 17h :-(.
U ovom gradu ne mozes a da se ne osetis agorafobicno. Stvarno je mnogo velik, toliko pun zivota da je to ponekad zastrasujuce. Mozda zato sto sam sama u njemu...
U povratku sam videla i reklamu za nocnu turu po legendi o Dzeku Trboseku. Ne znam da li da idem, sta mislite?

Dan 7 - najzad turista

Jedva sam docekala subotu da mogu da krenem u obilazak! S obzirom da cu ovde biti malo duze a vikendom ionako nemam sta bolje da radim, isplanirala sam da bas detaljno obidjem sva bitna i lepa mesta po Londonu! Jeeeee! Samo nisam znala da to nece biti bas tako lako...
Poznate stvari po centru sam vec videla, barem spolja: Trafalgar, Pikadili, Westminster, Bakingemsku palatu... Plan za danas je bio da obidjem nekoliko stvari "iznutra". Uspela sam da uhvatim turu od 14:45 za obilazak The Houses of Parliament. Necu da prepricavam detaljno, sto se kaze - treba doziveti, ali moj komentar je samo bio - kakav pride, kakva tradicija... Lordovi, commons, kraljicin presto, konzervativci, laburisti, liberalne demokrate... Vredi videti odakle i kako se upravlja Ujedinjenim Kraljevstvom...
Dok se tura zavrsila vec sam zakasnila za obilazak Westminster Abby, pa sam onda setala pored Temze sa juzne strane, Videla gomilu ulicnih izvodjaca, kupila polovnu knjigu o Marlon Brandu za sitne pare... London Eye, Aquarim, Dalijeva izlozba, White Hall, sve to me tek ceka.
Samo ne znam zasto ovde sve zatvaraju tako rano, oko 18h? Ja sam i u 20h veceras bila orna za obilaske... Tako da ce mi trebati extra puno vremena i energije u nogama da vidim sve...

Dan 6 - TGIF

Svakog petka od 17h se u Google odrzava THANK GOD IT'S FRIDAY (TGIF) party u restoranu. Nije bas party, ali donesu pizza-e, napune frizidere pivom i organizuju neki fini programcic da nas razvesele pred vikend. Jedan deo programa je da mi Noogler-i izadjemo i kazemo nesto o sebi (pred svim onim ljudima, svega samo jedno 300 njih). To je zesca blamaza ali se svi ionako zezaju i glupiraju tako da sam nekako prezivela :-). Time i zvanicno prestajemo da budemo Noogler-i, jeeeeeeeee, ja sam dobila karticu sa mojim imenom i slikom! Izlaze i ljudi koji odlaze iz Google, da se oproste i pozdrave sa svima. Onda na projektoru pustaju smesne klipove sa YouTube-a, viceve koje samo programeri/ljudi iz IT-a razumeju, provale sa intervjua za posao u Google i sl. Evo vam jedna provala, cisto da vidite ko sve uspe da dodje na intervju u Google pa da nemate vise tremu kad se prijavljujete.
SW inzinjer pita kandidata: "Koliko je vremena potrebno za sortiranje niza od n elemenata?"
Kandidat odgovara: "Koliko je n?"
SW Inz: "Pa n je duzina niza, u zavisnosti od n koliko je potrebno?"
Kandidat: "Pa onda zavisi od toga kolika ja duzina niza, ako je kratak to se sortira zacas, ako je malo duzi niz onda mu stavimo progres bar"
(?!!!!!!!) Izvinjavam se svima koji nisu iz IT branse sto njima ovo nije smesno, ostali shvataju :-).
Upoznala sam i dva lika iz Srbije koji rade u Google London. Jedan je SW inzenjer ili test inzenjer, nisam sigurna, a drugi im valjda odrzava video-konferencijsku opremu. Malo su mi razjasnili kako stoje stvari u Londonu po pitanju posla u ovoj struci a i sire...
I tako - TGIF. Lep je dan petak :-).

Dan 5 - super bake

Veceras sam morala da se preselim na 4 dana u drugi stan, jer gazdarici dolaze neki gosti, sto je bilo dogovoreno jos dok sam bila u Srbiji. Srecom, obezbedili su mi da za to vreme budem kod prijateljice baka Danice, gospodje Sare, koja je takodje Srpkinja koja zivi u Engleskoj 54 godine. Vec sam pominjala kako je i baka Danica super, dobro se drzi i nije smorna, onako bas ok bakuta, ali baka Sara me je odusevila! Ta zena ima zivotnu pricu! Otac joj je pre II svetskog rata bio neki predsednik crkvene opstine ili tako nesto, neka visoka funkcija u crkvi, pa su je komunisti posle rata proterali i ona je prebegla za Englesku. Pre toga se udala i zatrudnela, ali su joj muza isto negde maknuli i onda ga nije videla 9 godina (za Kremicu -> duso vidis da 3 meseca nije nista :-). U Srbiju nije mogla da dodje 33 godine, sad odlazi ali i danas mnogo pati za Srbijom. Posle ju je brat nesto zeznuo pa se od grize savesti obesio, sa decom ima neke probleme, sve u svemu da ne duzim, zena je imala tezak zivot. Ali da vi nju vidite - ima 84 godine, jos se drzi kao dama, vozi auto (po Londonu!!), seta svakog dana, svira harmoniku, prica 3 jezika... Ja je slusam otvorenih usta sta god da prica, skroz mi je zanimljiva! Pricala mi je o njenom zivotu, davala savete o musko-zenskim odnosima (malo patrijarhalne ali sasvim na mestu, prica i o sexu, sve!), o engleskoj politici (kako su laburisti sjebali zemlju a Muslimani ih odrzavaju na vlasti...), ma svasta jos! I posle svega toga za mene je najvece iznenadjenje bilo kad sam otkrila da je ona rodjena - pogodite - 23/06/1924! Za one koji ne znaju, to je TACNO 60 godina pre nego sto sam rodjena ja, u dan! I najbolji deo - prica o tome kako ce za vreme Olimpijade u Londonu da izdaje kucu!! Za one koji ne znaju Olimpijada je 2012 godine, sto nam govori da baka Sara jos dugo planira da se drzi i zardzi ovde! Bravo za nju!
E da, ona zivi u Acton-u, to je porodicni deo Londona, sa prelepim starim kucama, bas onako kako zamisljate Englesku. Ima odvojene cesme za vrucu i hladnu vodu :-). Stvarno mogu da zamislim da zivim tamo...
Danas sam dobila projekat - izabrala sam onu varijantu da radim nesto od njihove infrastrukture. Fin je projektic, nije mnogo tezak, bar za pocetak, mada ce posle da bude nekih komplikacija. Da ne duzim ovde sta je tacno projekat, a i to je poslovna tajna :-).

Zastoj u pisanju...

U stanu gde sam bila zadnja 4 dana nemam net pa nisam mogla da postujem nista ovde. Veceras se vracam u stari stan pa cu sve sto sam u medjuvremenu pisala (a pisala sam sta mi se desavalo svaki dan) da postujem. Ponela sam i danas na fleski sve to + plus slike od ovog vikenda, ali ne umem da otvorim flesku na Linux-u, God dammed...

Dan 4 - zdrava hrana i pravi engleski pab

Ljudi ovde jedu zdravu hranu. Ne znam sta im je! Vec sam pomenula da iznad svakog jela u Google restoranu (Cafe Royle) stoji boja - zelena za jesti slobodno, crveno za sto manje i zuto za nesto izmedju. Prvi dan kad sam dosla ja se naravno uhvatila za nesto sto mi je bilo najprimamljivije na oko, mozete da pogodite - 2 crvena i 1 zuto! Pogledam ostalima u tanjire, svi jedu neke travke i zrnevlje (za rucak!), nije da je bljak, ali to za mene nije obrok. Kako li ti ljudi posle programiraju... Salim se, ima i onih koji jedu normalnu hranu (inace sve ono sto mi svakodnevno jedemo u Srbiji je crvene boje - sve vrste mesa osim ribe i piletine, spremljena sa nekim prelivima sosevima, prilozima, sve to najbolje kao treba izbegavati!). Pa sam ja pokusala da provalim da li svi koji su lepi i zgodni (mrsavi ili sta vec) jedu zeleno, a oni debeli crveno. Nerado i zabrinuto moram da priznam da korelacija postoji :-(...
Inace jos mi nije dodeljen projekat. Mick, moj mentor, mi je rekao da postoje 2 varijante: da krenem da radim nesto sto ce mozda da udje kao release u neki od njihovih proizvoda, jednog dana, pa cu time moci da se hvalim svima. Druga varijanta je da radim nesto za njihovu infrastrukturu, sto nece da vidi ceo svet ali ce njima da bude korisno. Kod prve varijante je mana to sto njihov SDLC (Software Development Life Cycle) traje duze od 3 meseca pa je skoro sigurno da necu moci da zavrsim i u potpunosti propratim moj rad. Kod druge varijante je dobra strana to sto ce to sto ja budem uradila aktivno da koriste radnici Google-a pa ako jednog dana (a mozda i pre) budem htela da se zaposlim kod njih, imacu odlicnu preporuku. Nisam jos odlucila, ali verovatno izaberem drugu varijantu, bolje da mogu lakse da se zaposlim nego da se hvalim :-).
E da, sinoc je mentor pozvao na pice u pab prekoputa ofis-a. Pice dobrodoslice za mene, a pozvani su svi iz naseg tima - Elke, Jason, Adam i jos neki. Znaci pab je bio onaj pravi engleski, kao sa filmova, ne u stilu Ragine glave nego onako fin pab u skupljem delu grada, sa toplom atomosferom. Gosti su uglavnom ljudi koji rade u Belgrave house, znaci programeri iz Google-a i oni ufircani japiji iz Amex-a i advokatskih firmi. Pila sam Guiness tamno pivo, ponos cele Irske i stvarno, odlicno je. Tako da smo se malo bolje upoznali, saznala sam da je Mick ustvari iz Amerike, sto objasnjava zasto ga 100% razumem, da je Jason in Autralie, sto takodje objasnjava zasto ga 90% razumem, i da je Adam born Englishman, sto apsolutno objasnjava zasto razumem 70% onog sto prica. Mozda malo vise ako prica polako :-). Za Elke sam cini mi se vec rekla da je PhD student iz Beca koja je isto ovde na praksi i Adam je njen mentor. Saznala sam i da je Mick radio kao glumac (?!) u Americi 6 godina, da ima macku itd. Takodje za mene interesantna informacija - Mickov sef je radio 6 godina za Microsoft a posle presao u Google, znaci postoje transferi izmedju te 2 firme!
Takodje u razgovoru je pomenuto da se jednom u svaka 3 meseca za praktikante organizuje poseta nekom drugom Google ofis-u u Evropi. Prosli su isli u Cirih a izgleda da cemo mi u Dablin, samo moram da vidim da li mogu da dobijem vizu za tamo.

Dan 3 - Noogler

Osobe koje su nove u Google-u zovu Noogler-i, to je od New Googler. Mislim da se ja za pocetak fino snalazim, naucila sam gde je wc, gde su ulazi/izlazi, gde je kuhinja na spratu i restoran. Puno je to za pocetak :-)
Danas sam morala da preinstaliram masinu koju su mi dali, jer je bila Windows, a za programiranje mi treba Linux, i to distribucija Goobuntu. Sve je na G u Google svetu :-0. Tako da nisam jos krenula da programiram, cak ni ne znam na kom cu projektu da radim, jedino znam da ce biti nesto za mobilni svet od Google-ovih proizvoda. Verovatno mobilni search, to radi moj mentor, a kucacu Javu ili pazite sad - Phyton. To sam danas pocela da ucim... E da, nisu uopste militanti prema komercijalnom softveru, imaju jedan broj racunara na Windows-u, ima i jos drugog komercijalnog softvera... A i za hardver se ne stede, ja kao praktikant imam 2 tft monitora 21'' pa sam razvukla sliku preko oba. To uglavnom svi rade (ne znam zasto?), a vecina uz sve to ima plus i laptop. Mislim razumem komfort ali stvarno je preterivanje...
Inace kao sto rekoh tamo su jako jako dobro organizovani, prosto kad vidis sve ono ne pozelis da nikad vise radis u nekoj sitnoj firmi. Tako da kad treba da dodjes do neke informacija ili naucis nesto, to mozes jako brzo. Dokumentacije i detaljna uputstva postoje ama bas za sve, fenomenalni portali za radnike, tehnicka podrska, mreza im je babaroga!
Evo necu vise da hvalim Google, pomislice neko da su me platili za to. Ali zaista nisam pomenula ni polovinu pogodnosti koje nude (solidan spisak moze da se nadje na http://money.cnn.com/magazines/fortune/bestcompanies/2007/). Evo samo jedna trivia - u zenskom wc-u stoje ulosci i tamponi u svim velicinama. Kako da se covek ne odusevi - nije stvar u materijalnoj vrednosti nego u cinjenici da neko brine o tebi :-).

P.S. Kupila sam danas englesku karticu, pa ko hoce broj nek mi posalje mail ili poruku na moj 063. Takodje, moja nova prijateljica Elke (student iz Austrije, isto na praksi sa mnom) me je lepo posavetovala da potrazim da li ima neki besplatni wireless da se hvata kod mene u stanu. I kao sto vidite - IMA! Tako da cu da imam brzi besplatni net non-stop! Jeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!